Tenzije na Kosovu: Koliki je uticaj SAD, a koliki Rusije?

Ipak, sagovornici Danasa iz sveta diplomatije ukazuju da ni jedni ni drugi nisu sasvim u pravu – dok je saradnja Kosova sa SAD uobičajeno saveznička ali bez konsultacija o svakom potezu, Beograd nema ništa više osim „deklarativne“ podrške Moskve oko Kosova.

Mere reciprociteta prema Srbiji koje želi da sprovede kosovski premijer Aljbin Kurti, ali su odložene uz molbe SAD i EU, odavno su poznate i priznate kao namera kosovskih vlasti, kako na Zapadu tako i u Srbiji. Bilo je samo pitanje trenutka kada će Kurti odlučiti da ih primeni, a on je to učinio baš po povratku iz višednevne posete SAD gde su on i predsednica Kosova imali sastanak sa šefom američke diplomatije Entonijem Blinkenom i drugim američkim zvaničnicima i dobili značajna finansijska sredstva za nove investicije.

U tome je Ričar Grenel, bivši izvestilac SAD za dijalog Beograda i Prištine u administraciji Donalda Trampa, video vezu pa je komentarišući dešavanja na Severu Kosova insinuirao i da je Kurti za svoje „provokacije“ imao podršku i zeleno svetlo direktno iz Bele kuće.

Nekadašnji diplomata Srećko Đukić kaže za Danas da ne treba pridavati previše pažnje Grenelu i njegovim izjavama jer se radi o čoveku koji nema „apsolutno nikakvu moć i uticaj u američkoj politici“.

„Nažalost on se ovde kod nas i dalje tretira kao deo američkog establišmenta ali on sa tim nikakve veze nema. Grenel je bitan samo za drugove u Beogradu zato što je tesno povezan, znamo sa kojim finansijskim i drugim centrima“, naveo je Đukić.

Što se tiče samog sastanka Aljbina Kurtija i Vjose Osmani sa Blinkenom, radi se o normalnoj poseti i usaglašavanju politika između saveznika, kako podseća Đukić.

– To je jedna normalna kosovska korespodencija sa američkom administracijom. To što mi ne prihvatamo da su oni saveznici to je naš problem. Ja lično mislim da tu nisu usaglašavali datume za primenu ovih mera, ali da je verovatno i bilo spomenuto kao nešto normalno, što Priština planira da radi u buduće – naveo je Đukić.

On dodaje i da je to očito iz kasnije izjave američkog ambasadora u Prištini Džefrija Hovenijera, koji je rekao da je odluka „samo odložena“, kako podseća Đukić, a da ne dolazi u obzir nikakvo poništavanje.

Intervenciji američkog amabsadora prethodila je molba evropskih zvaničnika, a predlog da se odluka kosovskih vlasti odloži zapravo je potekao od evropskog šefa diplomatije Žozepa Borelja. Borelj je takođe i imao završnu reč nakon što je doneta odluka o odlaganju – on je pozvao Vučića i Kurtija na sastanak u Briselu, kako je javio RSE pozivajući se na evropske izvore.

A izvori Danasa iz diplomatskih krugova ističu da je glavni cilj poteza Aljbina Kurtija i tajming ovakvog zaoštravanja bio vezan, ne toliko za posetu Americi, već upravo za pitanje sastanka sa Vučićem u Briselu, koji Kurti priželjkuje.

– Aljbin Kurti je više zainteresovan za taj sastanak i zato on sada koristi trenutak i situaciju kada su veliki pritisci na Srbiju od strane međunarodne zajednice u vezi sa Rusijom, da takođe i on ispregovara što više za Kosovo. On je verovatno znao kako će reagovati EU – da će stići poziv za sastanak sa višeg nivoa kako bi se izbegla eskalacija, Evropskoj uniji je sada važno da izbegne otvaranje novog žarišta sukoba – navode naši izvori.

Takav stav EU iznela je izvestiteljka Evropskog parlamenta za Srbiju Alesandra Moreti, odnedavno imenovana na tu funkciju.

Moreti je izabrala ovu temu za svoju prvu reakciju po pitanju dešavanja u Srbiji od kad se našla u novoj ulozi, i taj trenutak iskoristila za „obračun“ sa ruskim uticajem.

„Evropske institucije su posvećene vođenju ozbiljnih pregovora između Srbije i Kosova. Nezamislivo je da može da izbije još jedan konflikt, podgrevan od strane Putina, koji se oduvek protivio integraciji Balkana u Evropu“, navela je Moreti.

Zanimljivo je i da je o uticaju Putina na Srbiju u konktestu dijaloga Beograda i Prištine nedavno govorio i sam Kurti, kada se obraćao američkim medijima posle sastanka sa Blinkenom.

Posle jučerašnjeg smirivanja situacije, iz zvaničnog Kremlja stigla je poruka podrške Srbiji u vezi sa Kosovom, što bi moglo još više da raširi sumnje na mešanje Putina u balkanska pitanja.

Ipak, Srećko Đukić, kao bivši ambasador Srbije u Belorusiji, ističe da se radi samo o „deklarativnoj“ podršci ali da im ne odgovara bilo kakvo dalje mešanje.

– Na svim zvaničnim kanalima i u saopštenjima piše da je to deklarativna podrška i da ništa više od toga, kao što je sklapanje nekakvih saveza, ne treba uzimati u obzir. Čak je rečeno da Rusija nije u mogućnosti da pomogne Srbiji jer se oko Srbije nalaze zemlje članice NATO i da je to jasan geopolitički položaj Srbije – naglasio je Đukić.

On pak smatra da Moskvi trenutno ide u prilog da pažnja međunarodne zajednice bude skrenuta u ovom pravcu – pravcu Balkana.

– Sa stanovišta Rusije i njenog položaja u međunarodnim odnosima, sukob na Kosovu im je jako dobro došao. Rusija polazi od toga da joj odgovara da se NATO i Zapad okrenu na drugu stranu, a da Ukrajinu prepuste Rusiji, naveo je Đukić.