Vlada plod političkih kompromisa, smatra opozicija

 Očekuje se da će za izmene i dopune ova tri predložena zakona glasati novoformirana većina od 143 poslanika, dok će protiv, kako su već najavili, glasati poslanici LDP, SPO, LSV, SVM, Demokratske stranke, kao i poslanici DSS. Oni će, kako Danas saznaje, glasati protiv izmena Zakona o ministarstvima, ali će biti uzdržani kod preostala dva zakona.

Obrazlažući predloge na početku objedinjene rasprave, Jorgovanka Tabaković, zamenica šefa poslaničke grupe naprednjaka pozvala je sve poslanike da podrže predložena rešenja.

„Uverena sam da će Vlada raditi pre svega u interesu svih građana i verujem da će nova vlada na čelu sa budućim premijerom Ivicom Dačićem i prvim potpredsednikom Vlade Aleksandrom Vučićem učiniti sve da ni jedno ministarstvo ne bude „tvrđava ili feud za sebe. U novoj vladi ne sme da se desi da njen član ne zna o finansijskim tokovima, a da sedi za stolom vlade koja je tim, i njen uspeh je uspeh svih, a pre svega građana Srbije“, ocenila je Tabakovićeva.

Ona je objasnila i da će nova vlada imati 17 ministarstava te da neće biti veliki trošak za državu. Napomenula je i da će se pitanjima od značaja za Kosovo, ljudska i manjinska prava, verske zajednice i dijasporu baviti posebne službe – a ne ministarstva – čime, kako je rekla, neće biti umanjen značaj tih poslova. Predloženim zakonskim rešenjem predviđena je i mogućnost da ministar u roku od 45 dana od dana stupanja na snagu zakona, predloži vladi razrešenje onih državnih službenika koji ne rade dobro.

Govoreći o dopunama Zakona o Vladi, Tabakovićeva je objasnila da se odgovornost Vlade proširuje na rad nosilaca javnih ovlašćenja na nivou Republike da bi Vlada imala uvid u rad, kako je kazala, velikog broja agencija i tela koja sada nisu pod kontrolom izvršne vlasti.

„Onima koji brinu, poručujem da se ovo ne tiče zaštitnika građana i da u dobru praksu niko ne zadire, niti želi dobru praksu regulatornih nezavisnih tela ograničiti, niti da ih stavi pod kontrolu“, rekla je Tabakovićeva.

Govoreći o izmenama Zakona o osnovama uređenja službi bezbednosti navela je da će ubuduće funkciju sekretara Saveta za nacionalnu bezbednost obavljati osoba koju imenuje predsednik Republike, a ne njegov šef Kabineta. Tabakovićeva je rekla da je snaga onih koji će se tim poslovima baviti u odgovornosti prema informacijama koje poseduju, i u tome da se one ne zloupotrebljavaju u političkim obračunima. „Svako ko vlada službama bezbednosti, ko vlada tajno, uz autoritet koji ne proističe iz ličnosti, pre ili kasnije izgubi moć i vlast“, zaključila je ona.

Poslanici vladajuće koalicije tokom rasprave pohvalili su predlagače zakona zbog činjenice da će buduća vlada biti mala i štedljiva. Dragan Marković Palma, poslanik Jedinstvene Srbije izrazio je nadu da će biti ukinuto dosta agencija.

Za razliku od vlasti poslanici opozicije sinoć su žestoko kritikovali predložene zakone navodeći da predložena ministarstva predstavljaju plod političkih kompromisa i apetita pojedinaca. Najviše zamerki izrečeno je na račun predloženih izmena Zakona o osnovama uređenja službi bezbednosti Srbije.

Aleksandar Jugović, šef poslaničke grupe SPO-DHSS smatra da nije dobro da jedan čovek, pa makar to bio i predsednik države, postavlja sekretara Saveta za nacionalnu bezbednost koji će rukovoditi službama bezbednosti. „Koncentrisanje moći u rukama jednog čoveka nije dobro i ne može doneti bolju kontrolu službi bezbednosti, rekao je Jugović i dodao da briga o dijaspori ne bi smela da se svede na jednu kancelariju. Uz napomenu da je u dijaspori više od 3,5 miliona građana Srbije koji godišnje šalju 5,5 milijardi dolara u Srbiju, Jugović je rekao da treba razmisliti kako na bolji način urediti funkcionisanje i brigu o dijaspori.

Slobodan Samardžić, šef poslaničke grupe DSS rekao je da broj resora veći od broja miinistarstava. On ne spori da su možda postojale dobre namere, ali da broj poslova u okviru pojedinih ministarstava nije dobro spojen.“Ti resori su potrebni, ali ne treba praviti ovakvu kombinaciju koja će teško funkcionisati“, rekao je Samardžić, zamerajući što su dijaspora, manjinska prava i KiM spušteni na nivo kancelarije.

-Broj ministarstava je 17, ali nije važan samo kvantitet,već kvalitet resora. Mnoga ministarstva, u poređenju sa prethodnom vladom, nestala su, a sa druge strane neobjašnjivo postoje neka ministarstva koja imaju slične ili istovetne nadležnosti – rekla je sinoć tokom rasprave Aleksandra Jerkov, poslanik LSV, dodajući da vlada preuzima nadležnosti u odnosu na nosioce javnih ovlašćenja, ali da u zakonu nedostaje deo koji bi objasnio da li se od toga izuzimaju nezavisna regulatorna tela.

Prema njenim rečima, ministarstvo finansija bi trebalo da bude posebno, a ne da postoji ministarstvo finansija i privrede. Jerkov je mišljenja i da budući ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić treba da predvodi resor sa „neverovatnim stepenom nadležnosti“, za razliku od drugih.

„Smatramo da treba da bude samo ministarstvo finansija i da ministar ne bi trebalo da se bavi pružanjem usluga na skijalištima ili tematskim parkovima i javnim kupalištima“, rekla je Jerkov, a i poslanik Saveza vojvođanskih Mađara Elvira Kovač zamerila je predlagačima zakona na nelogično spojenim ministarstvima.

Ona je pitala zašto životna sredina i prostorno planiranje nisu jedno ministarstvo i zašto rudarstvo i energetika, takođe, nisu u jednom ministarstvu. Ipak, prema njenim rečima najveća je šteta što vlada nije predložila posebno ministarstvo za manjinska i ljudska prava. Ona je navela da se iz zakonskog predloga vidi da će se u Ministarsrtvu pravde i državne uprave baviti tom tematikom, ali da SVM smatra da je „u jednoj civilizivanoj evropskoj zemlji, koja je pod monitoringom Saveta Evrope, izuzetno značajno da naglasimo barem koje se to ministarstvo bavi takvom značajnom temom“.

Liberalno demokratska partija smatra da je protivustavno rešenje prema kome će predsednik države imenovati sekretara Saveta za nacionalnu bezbednost. Bojan Ðurić, poslanik te stranke kaže da zakon kojim se to predlaže predstavlja „politički kusur“.

Poslanici opozicije negodovali su i zbog odredbe Zakona o ministarstvima po kojoj ministar u roku od 45 dana sagledava rezultate državnih službenika na položaju (pomoćnici, direktori organa u sastavu) i ukoliko oceni da su rezultati nezadovoljavajući može da podnese zahtev vladi za razrešenje. Navode da je to u suprotnosti sa važećim zakonom o državnim službenicima i državnoj upravi ,ali i da se ovakvim rešenjem ugrožava profesionalizacija državne uprave i omogućava samovoljno i diskreciono postupanje ministara.

Za Dragoljuba Mićunovića, šefa poslaničke grupe DS predloženi zakoni predstavljaju razočaravajuće dokumente. „Kad pogledate ministarstva vidite da su ona krojena prema stasu i apetitu pojedinaca. To je žalosno – rekao je Mićunović, dodajući da su predhodna dva dana pokazala da će parlamentarna kontrola vlade biti sužena i da tri glavna stuba moći idu čak do skupštinskih Odbora koje će kontrolisati takođe predstavnici vladajućih stranaka.

On smatra da se krećemo jednim pogrešnim putem i da je pitanje kako ćemo sačuvati elemente slobode, demokratije i sigurnosti. „Osim toga ako uvedemo arbitražu po kojoj ministar nakon 45 dana dođe i kaže – ti nisi dobro radio, postavlja se pitanje zašto smo onda raspisivali konkurse. Time se smanjuje i autoritet zakona, a ne smanjuje korupcija“, naveo je šef poslaničke grupe DS.

Odgovarajući na ove primedbe Ivica Dačić, šef poslaničke grupe SPS i mandatar buduće vlade podsetio je da on nikada nije osporavao da opozicija bude na čelu važnih odbora, bezbednosti i finansija.

„Ali vi ste (DS) prekinuli tu praksu. Kada je smenjen Dragan Todorović sa mesta predsednika Odbora za bezbednost, Marko Đurišić iz DS predložio je izbor Dušana Bajatovića za predsednika. Zna se ko je zakazivao sednice tog odbora i sa kojim dnevnim redom“, naveo je Dačić i dodao da će predložena vlada biti najmanja do sada, da će biti efikasna i da neće biti feudalizovana.

Fascinantna fascinacija službama

Bojan Ðurić poslanik LDP rekao je da rešenje da predsednik države imenuje sekretara za nacionalnu bezbednost znači da će on dobiti novu nadležnost, a način rezonovanja Ustavnog suda prilikom nedavne odluke o neustavnosti formiranja Nacionalnog saveta za infrastrukturu može biti primenjiv i na Savet za nacionalnu bezbednost. „Ne znam da li će Ustavni sud imati snage da ovo obori za jedan, dva, tri meseca ili kad izgubite vlast, ali sam siguran da će to morati da uradi“, kazao je Ðurić i napomenuo da mu je potpuno fascinantna fascinacija službama bezbednosti svake nove vlasti.