Vučić govori o kompromisu, a ne kaže na šta misli

Dijalog je krenuo sa idejom normalizacije odnosa između Kosova i Srbije. Kosovska strana je pritom krenula sa pozicije da je status Kosova rešen, da je to sedma nezavisna država nastala od raspada Jugoslavije, dok je pozicija Beograda dijametralno suprotna. Vlasti u Srbiji polaze sa pozicije da ništa nije rešeno ako Srbija to rešenje ne priznaje. Vučić govori o nekom kompromisu, a ne kaže na šta misli. On govori o nekom rešenju koje Srbija treba da ponudi, ali koje isključuje rešenje koje već imamo, a to je nezavisnost Kosova. Zvanični Beograd poručuje da neće priznati „jednostrano proglašenu nezavisnost“, mada nije poznato koja je to novonastala država u novije doba proglašena dvostrano ili višestrano, kaže za Danas Azem Vlasi, advokat i bivši jugoslovenski političar iz Prištine, odgovarajući na pitanje hoće li doći do ubrzanja pregovora Beograda i Prištine i kada možemo očekivati konačno rešenje.

On podseća da se dve godine razgovaralo u Beču a proces je vodio specijalni poverenik Saveta Bezbednosti UN Marti Ahtisari.

– U tom procesu nastao je projekat „Sveobuhvatni plan za rešenje statusa Kosova“, po kojem Kosovo može proglasiti nezavisnost. Skupština Kosova je 2008. usvojila Deklaraciju o proglašenju nezavisnosti, a potom je usvojen Ustav koji je u okvirima Ahtisarijevog plana. Onda se Vlada Srbije obratila Međunarodnom sudu pravde kao najvišoj instanci za tumačenje međunarodnog prava sa dva pretenciozna pitanja, ne bi li dobila poželjan odgovor. Prvo pitanje je glasilo „Da li je Deklaracija o proglašenju nezavisnosti Kosova u suprotnosti sa međunarodnim pravom, a drugo „Da li je ta Deklaracija u suprotnosti sa Rezolucijom 1244 SB UN? Na oba pitanja, posle dve godine većanja, taj sud je dao nedvosmislen odgovor: da Rezolucija o proglašenju nezavisnosti Kosova nije u suprotnosti, dakle u skladu je, sa međunarodnim pravom, niti je u suprotnosti sa Rezolucijom 1244 SB UN. To je međunarodni pečat na nezavisnost Kosova. Sada se u Beogradu prave ludi i ne spominju stav tog suda, već nastavljaju praznu priču kako je proglašenjem nezavisnosti Kosova prekršeno međunarodno pravo – navodi Vlasi.

* Koje su, iz ugla Prištine, ključne prepreke za potpisivanje pravno obavezujućeg sporazuma?

– Nama nije jasno šta Srbija hoće osim međusobnog priznanja i normalizacije odnosa, onako kako je to uradila i sa drugim država nastalim od raspada Jugoslavije, u kojoj je pre nasilja režima Slobodana Miloševića od 1989. do 1990. godine, Kosovo imalo status federalne jedinice. Milošević je bio poslednji koji je hteo rešenje kosovskog pitanja ne pitajući većinske Albance. Svakome mora biti jasno da bez Jugoslavije, Kosovo niti je bilo niti može biti u sastavu Srbije. Dakle, kada vlasti u Beogradu budu shvatile i priznale ovu realnost, doći će i do normalizacije odnosa, a to će biti od velike koristi i za Srbe na Kosovu.

* Mediji u Srbiji preneli su vašu izjavu da su „za ubistvo Olivera Ivanovića odgovorni srpski i ruski ekstremisti koji slobodno šetaju severom Kosova“. Da li je Vaša izjava valjano preneta i da li ste to izjavili na osnovu nekih saznanja?

– Da, govorio sam o tome pre nedelju dana, mislim da je to bilo za televiziju N1. Ne znam kako su mediji to preneli. Govorio sam na osnovu saznanja koje imaju naše obaveštajne službe ali i službe iz nama prijateljskih zemalja. Nije to nikakvo novo otkriće. Reč je o tome da pojedinci i pripadnici kriminalnih grupa, državljani Srbije i Rusije iz kriminalnog miljea, vršljaju na severu Kosova a posebno u severnom delu Mitrovice, gde je prisustvo kosovskih sigurnosnih struktura slabo i nedovoljno. Nije dovoljno poznato koliko se takvi ljudi u određenim trenucima i za određene kriminalne poslove instrumentalizuju od ruskih i srpskih tajnih službi protiv sigurnosti Kosova. Takvi „gostujući“ kriminalci u neposrednoj su vezi i sarađuju sa domaćim Srbima iz kriminalnog miljea. Mnogi Srbi na severu Kosova su zbog toga zabrinuti za svoju sigurnost. O tome je govorio i pokojni Oliver Ivanović.

* Da li će ubistvo Olivera Ivanovića ikada biti rešeno?

– Hoće i bilo bi veoma važno da se rasvetli njegovo ubistvo, ali to najviše zavisi od određenih kriminalnih ali i političkih krugova u severnom delu Mitrovice, kao i od istražnih organa Srbije. To ubistvo je vezano za događaje među Srbima i ima prekograničnu dimenziju. Sasvim se pouzdano može reći da taj gnusan događaj nije zasnovan na međunacionalnoj osnovi. Neposredno pre ubistva, sam Oliver Ivanović je govorio o teškoj bezbednosnoj situaciji na severu Kosova, o tome da je i on ugrožen, ali da mu opasnost u konkretnom slučaju ne dolazi od Albanca. Albanci nisu imali ni motiva ni razloga da skoro 20 godina posle velikog raspleta 1999. godine ubiju Ivanovića.

* Zbog čega srpski i kosovski istražni organi ne sarađuju po pitanju rešavanja slučaja ubistva Olivera Ivanovića?

– Kosovski istražni organi su zainteresovani da sarađuju sa bilo kim ko može doprineti rasvetljavanju ubistva Ivanovića. Saradnja se može ostvariti na način da istražni organi svake od naših država vode istragu na svojoj teritoriji, te da razmenjuju informacije. Ako tragovi vode u Srbiju, kosovski organi su nemoćni da brzo i celovito rasvetle ovaj slučaj. Međutim, organi Srbije bi hteli da dođu na Kosovo i da vode neku svoju istragu, pritom znajući da je to nemoguće i nepotrebno, a sarađivati se može i treba.

* Šta zvanična Priština konkretno preduzima po pitanju rešavanja tog zločina?

– Znam da su naši istražni organi veoma posvećeni tom slučaju. Tužilac koji vodi taj slučaj prošle nedelje u sredu je ispitao Stefana Cvetkovića, novinara iz Bele Crkve, koji je bio kidnapovan 30 sati u svom rodnom mestu. Ne znam šta je novo saznao od njega. Mislim da na severu Kosova a i u Srbiji, ima podosta onih, i to ne samo iz kriminalnog miljea, koji ne bi želeli da se rasvetli ubistvo Ivanovića.