„Lavrov je difamirao spoljnu politiku Vučića“: Predsednik Srbije i ruski šef diplomatije se opet međusobno komentarišu

– Ne mogu da kažem, ništa od onog što je rekao Sergej Lavrov nije netačno. Mi smo se trudili na svaki način da sačuvamo srpsku poziciju, dok su se mnogi trudili da ta pozicija postane nemoguća. I mnogi u našoj zemlji, rekao je Vučić.

Sagovornici Danasa kažu da je Lavrov u svojoj izjavi na istinit način razotkrio namere i načine odnosa režima Vučića prema evropskim integracijama Srbije. Da hoće novac i ekonomski dobitak, ali ne i vrednosti.

A, Lavrov je rekao sledeće: „Predsednik Aleksandar Vučić, u razgovorima sa predsednikom Vladimirom Putinom, više puta je izjavio da evropsku perspektivu vidi prvenstveno u smislu ekonomskih interesa Srbije, njenih interesa za integraciju u infrastrukturu koju je stvorila Evropska unija. Međutim, taj interes će uvek biti realizovan bez ugrožavanja odnosa sa Rusijom, jer srpski narod – kako pokazuju sve ankete javnog mnjenja – istorijski ima veoma pozitivan odnos prema Ruskoj Federaciji, kao i prema Narodnoj Republici Kini“, rekao je Lavrov.

„Pseudoneutralnost uvek je bila jasno proruski orijentisana“

Ključni okvir srpsko-ruskih odnosa i pozicije Srbije u spoljnoj politici napravio je budući mađarski premijer Peter Mađar, koji je rekao da koruptivni triling Orban – Vučić – Fico deluje prema instrukcijama „kuma“, odnosno, tiranina iz Kremlja – kaže za Danas istoričar Milivoj Bešlin.

Dakle, ističe dalje, u konfuziji i odsustvu bilo kakve strategije srpske spoljne politike pod ovim režimom, ipak, postoji jedna pravilnost.

– Njihova pseudoneutralnost uvek je bila jasno proruski orijentisana. Iskusni diplomata Lavrov je na veoma dobar način difamirao spoljnu politiku ovog režima, time što je citirao Vučića da Srbija hoće ekonomske dobiti od EU, ali odbacuje bilo kakav vrednosni ili politički okvir. Dakle, hoćemo evropski novac, ali ne i evropske vrednosti. Međutim, ne smemo zaboraviti da je ujedinjena Evropa politički, vrednosni, sada sve više i bezbednosni okvir, pa tek onda ekonomski. To se pokazalo i u odnosu prema kriminalnom Orbanovom režimu – objašnjava naš sagovornik.

Dakle, ako nećete da poštujete bazične vrednosti, u redu, ali onda ne možete očekivati ekonomske privilegije, dodaje.

– Evropska unija nije supermarket da uzimate ono što vam se dopada, a ostalo odbacite. Naravno, ovaj režim se baš tako ponaša jer mu je iz same EU to predugo bilo dopušteno. Dok je ovde građena kriminalna hobotnica, dok je razaran politički sistem i demokratske institucije, Unija je, posebno u mandatu nemačke kancelarke Merkel, izdašno i nekritički podržavala režim koji to čini. I sada kada vidimo katastrofalne posledice takve politike, jasno je da se na ovaj način dalje ne može. A niko nema iluzija da ovaj režim nema nikakve volje ili mogućnosti da prihvati bilo kakvu vrednost ili demokratsku tekovinu  – naglašava Milivoj Bešlin.

Naprotiv, danas je u zamahu represija, nasilje, autokratija u svom prečišćenom obliku, čak i bez privida institucionalnog poretka, pravne države ili naznake fer izbora, precizira sagovornik Danasa.

– U takvim okolnostima, jedina alternativa EU koja sada već vrlo jasno zatvara sve fondove za Srbiju, može biti samo izolacija, siromaštvo, materijalna i duhovna beda uz jačanje režimskog nasilja, ekstremizma, govora mržnje i terora prema svakoj slobodnoj misli. I tako sve dok i ovde, kao i kod našeg velikog uzora, hrabri i kritički glasovi ne počnu da padaju kroz prozor. Biće to konačna potvrda najvišeg stepena srpsko-ruskog prijateljstva – zaključuje istoričar Bešlin.

Naznačimo, komentarišući izjavu Lavrova, Vučić je rekao i da je Srbija do sada izdržala sa takvom politikom (neutralnom), ali da ne zna koliko će još moći.

– Izabran sam od naroda kao neko ko treba da štiti slobodu, nezavisnost, suverenitet. Daću sve od sebe da takvu politiku vodimo u narednom periodu – rekao je Vučić.

„Iako mnogi u Srbiji pokušavaju da romantizuju ulogu Rusije…“

Izjava predsednika Vučića o poruci Sergeja Lavrova zapravo ogoljava suštinu spoljnopolitičke pozicije Srbije: ona više nije balans, već predstavlja stalno odlaganje odluke. Poruke iz Moskve prema Beogradu su odavno prestale da budu diplomatski kurtoazne i predstavljaju jasno političko uslovljavanje. Iako mnogi u Srbiji pokušavaju da romantizuju ulogu Rusije, Kremlj nas eksplicitno vidi kao prostor uticaja, a ne kao suverenog aktera koji samostalno bira strateški pravac – kaže za Danas Nikola Lunić, konsultant iz oblasti geopolitike i bezbednosti.

Istovremeno, dodaje, vlast u Beogradu i dalje pokušava da održava narativ „4 stuba“ spoljne politike, iako je taj koncept već iscrpljen.

– Ono što Srbija shvata, ali treba i da prihvati, je da EU ostaje ključni ekonomski partner i strateški okvir razvoja, dok se odnos sa Rusijom sve više svodi na političku i identitetsku retoriku – objašnjava on.

Naš problem nije u održavanju odnosa sa Rusijom jer je to potpuno legitimno, smatra.

– Problem je u odsustvu spoljnopolitičke hrabrosti da se jasno definiše državni prioritet. I tako umesto strategije baziranu na nacionalnom interesu, mi imamo upravljanje percepcijom. Ključne odluke se i dalje odlažu jer se unutrašnji rejting pokušava očuvati politikom balansiranja između velikih sila. Takva politika može doneti kratkoročnu stabilnost vlasti, ali dugoročno slabi međunarodnu poziciju Srbije. Država koja stalno „razume poruke“ drugih, a retko šalje sopstvene, ne oblikuje svoju sudbinu – sudbina joj se nameće – ističe Nikola Lunić.

U tom kontekstu, kaže dalje, ova situacija nam ne govori o snazi srpske diplomatije, već o njenom izbegavanju izbora. A u geopolitici, neodlučnost takođe predstavlja odluku – najčešće na sopstvenu štetu.