Zašto je Rama „brat“, a Milanović „dušmanin“: Ko je iskreni prijatelj Srbije? 1EPA-EFE/GEORGI LICOVSKI

“Ja sam Vučićev brat”, rekao je krajem jula albanski premijer Edi Rama, napominjući da ne želi da se meša u dijalog Beograda i Prištine.

Tri meseca kasnije Rama se, ipak, umešao, i na zasedanju Generalne skupštine UN pozvao članice Ujedinjenih nacija da priznaju nezavisnost Kosova. I ne samo to, već je naveo i da Hašim Tači nevin čami u zatvoru, a da izveštaj Dika Martija zaslužuje reviziju. Koji Rama je bio iskren, da li onaj sa početka priče, ili ovaj koji traži priznanje Kosova za sada je nejasno.

Sagovornici Danasa pitaju kakvi su nam neprijatelji, ako su nam prijatelji takvi kao Rama.

Dragomir Anđelković, politički analitičar, smatra da odnos zvanične Srbije prema Ediju Rami prosto priziva da se pomene nemačka fraza sa početka 20. veka – „Ura patriotizam“.

Ona, kako navodi, označava bučno, pozersko, neretko i isprazno, ispoljavanje patriotizma, radi sticanja poena u javnosti.

“Drugim rečima, obuhvata napadno demonstriranje sopstvenog nacionalnog poleta, bez uvažavanja bilo kakvih principa i sagledavanja praktičnih efekata jakih reči i gestova. To ujedno podrazumeva i selektivnost, tj. patriotski naboj samo na nekim poljima, gde političari procene da im se to isplati, te s druge strane, ignorisanje svega onoga što remeti njihove lično-partijske kombinacije. Koliko god da zahteva reakciju”, ističe Anđelković i dodaje da baš u tom duhu za naš državni vrh Edi Rama je „prijatelj i brat“.

Prema njegovim rečima Rama je u dobrim odnosima sa Vučićem, a obojica imaju bliske veze sa porodicom Soroš. To je bitno, a sve drugo je nebitno.

“Nema veze što je Ramina pozicija prema našim vitalnim interesima ekstremno velikoalbanska. Rama je opasniji promoter kosovskog separatizma u međunarodnoj areni od Kurtija, zagovornik je ulaska Prištine u UN, negator zločina počinjenih nad srpskim narodom na Kosovu i Metohiji. Ukratko, njegovo delovanje je naglašenije antisrpsko nego, primera radi, hrvatskog predsednika Zorana Milanovića. Bez obzira na to, Beograd Rami gleda kroz prste jer nije bitno šta se radi, već ko to radi i u kakvim je odnosima sa predsednikom Srbije. S druge strane, traži se i najmanji povod za sukobe sa hrvatskim predsednikom. Sve to su praktični primeri „Ura patriotizma“, kaže Anđelković.

Na pitanje zbog čega se oficijelna Srbija onda prema Rami odnosi kao prema prijatelju, Anđelković kaže da nije problem što se Srbija odnosi odmereno prema Rami, jer na kraju krajeva, njegov posao je da štiti albanske, a ne srpske interese.

“Mi zbog toga ne treba da se ljutimo, već da odgovorimo sistematskom akcijom kako bismo što uspešnije ostvarili sve ono do čega nam je stalo, odnosno anulirali delovanje oponenata za koje ocenjujemo da je po nas nepovoljno. U toj igri su potrebna promišljena dela, a ne jake, često i uvredljive reči. Tako se treba postaviti i prema Rami, kao i kada se radi o Milanoviću, Kurtiju, Đukanoviću ili Izetbegoviću. Nažalost, to kod nas nije slučaj. U vezi sa nečim i nekim se mnogo priča, drugo se ignoriše, a svrsishodna patriotska dela generalno imaju sekundarni značaj”, kaže analitičar.

On dodaje da je tako jer racionalni, smireni ali dosledni patriotizam, mnogo manje koristi donosi onima koji donose ključne odluke u ovoj zemlji od „ura“ varijante istog.

Zato je, prema njegovim rečima, Rama „brat“ a Milanović „dušmanin“, dok je Kosovo sve dalje od ostatka Srbije, kao što se zapostavljaju i neki drugi naši važni nacionalni interesi.

“Očito je njihova zaštita mnogo manje bitna od unutrašnjepolitičkih poena i ličnih računa vladajućih struktura”, zaključuje Anđelković.

Rada Trajković, predsednica Evropskog pokreta Srba sa KiM, kaže da kao predsednik zemlje koja ima endemski problem sa organizovanim kriminalom, Edi Rama bi pre trebalo da se pozabavi problemima u svom dvorištu, nego što se igra velikoabanstva i prikuplja populističke poene na Kosovu.

Time, navodi, ugrožava ozbiljne pravosudne procese koji su u već toku.

“Rad Specijalnog suda mora ostati nezavisan i objektivan, a ne postati plen ambicija političara koji sami nisu sposobni da obezbede vladavinu prava u svojim državama. Zabrinjava to što Srbija slabo reaguje na ovakve ispade albanskog predsednika i što Vučić verovatno zarad privatnih interesa toleriše ekstremizam svog partera iz Otvorenog Balkana. Ovo još jednom pokazuje da je Otvoreni Balkan možda dobra ideja, ali da joj trenutni lideri zemalja učesnica nisu dorasli”, ističe Trajković.

Dodaje i da oni aktivno unazađuju posleratnu pravdu i vladavinu prava u regionu i da takvo ponašanje nije put napred.

Boško Obradvić, lider Dveri, kaže da pravo pitanje glasi – zašto aktuelna vlast gaji prijateljske odnose sa neprijateljskom državom koja radi na odvajanju dela naše državne teritorije i formiranju Velike Albanije?

“Ako su nam prijatelji takvi, kakvi su nam neprijatelji”, pita Obradović.

Miroslav Parović iz Narodnog slobodarskog pokreta podseća da je nedavno u Njujorku predsednik SAD Džozef Bajden primio Edija Ramu, Vjosu Osmani i Dritana Abazovića i očigledno dao jasnu podršku albanskom lobiju na Balkanu.

Prema njegovim rečima, sa druge strane Vučić se i dalje bavi spoljnom politikom, tako da oduševi nekog u Babušnici i Svrljigu kako bi podizao svoj lični rejting.

“Otuda smo kao nacija i država došli u poziciju da je Rama praktično šef na Zapadnom Balkanu i da Tirana postaje centar političkog uticaja, pa je i logično da gledaju da pojačaju svoje snage vraćanjem Hašima Tačija koji je američki deo albanskog lobija za razliku od Kurtija koji je više nemački i EU”, ističe Parović.

Dodaje da ako hitno ne smenimo Vučića i njegov “mafijaški režim koji je i po toj mafijaškoj vezi podređen albanskoj mafiji”, da će nam perspektiva biti da budemo severna pokrajina Velike Albanije.

“Setite se šta je pokojni Zoran Đinđić govorio o težnji albanske mafije da svoj prljavi narko kapital investiraju u Srbiju i da kupe Terazije. I razmislite šta su sada sve već kupili i kako tim crnim kapitalom kontrolišu mnoge političke i druge procese”, tvrdi Parović.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.