Zbog 500 evra traže azil u Švedskoj

Reč je uglavnom o Albancima i Romima koji pokušavaju da u toj članici EU, koristeći režim „belog šengena“, dobiju takozvani ekonomski azil. Prethodni talas zabeležen je odmah po ulasku Srbije na belu šengensku listu, u periodu januar – mart ove godine.

Prema nezvaničnim saznanjima Danasa, ipak najveći broj „lažnih azilanata“ prijavljen je u Švedskoj, pre svega zato što ova zemlja ljudima koji nisu dobili mogućnost stalnog boravka u njoj daje po 500 evra za povratak u matičnu državu. „Od januara do 1. oktobra ove godine, oko 5.000 državljana Srbije tražilo je azil u Švedskoj. Od toga, u periodu avgust-oktobar imali smo oko 3.000 aplikanata. Broj tražilaca azila nastavio je da raste u oktobru, tako da ih je bilo oko 850 u prve dve sedmice ovog meseca“, rekao je Danasu Krister Asp, ambasador Švedske u Beogradu.

Povećan broj tražilaca azila iz Srbije registrovan je i u Nemačkoj i Francuskoj, ali i u još nekim članicama Evropske unije.

U Ambasadi Belgije u Beogradu Danasu je rečeno da su belgijske i srpske vlasti u stalnom kontaktu zbog ovog problema i da je zvanični Brisel primetio novo povećanje broja „lažnih azilanata“ u julu i avgustu. Prema podacima koje je naš list iz Ambasade, reč je o 387 osoba. Međutim, prema nezvaničnim saznanjima, takođe tokom jula i avgusta azil je uáBelgiji zatražilo i 736 građana s Kosova i 210 državljana Makedonije. Novo povećanje zabeleženo je u oktobru, kada je u Briselu evidentirano oko 500 ljudi iz ovog regiona koji žele tamošnji „ekonomski azil“.

Državni sekretar Melkior Vatle boravi u dvodnevnoj poseti regionu, a juče je bio u Bujanovcu, gde su mu sagovornici bili predstavnici lokalnih vlasti. On mi je rekao da ima razumevanja za socijalne probleme u Srbiji, ali da želi da naglasi da u Belgiji nema mogućnosti za dobijanje azila zbog ekonomskih razloga. „Važno je shvatiti da će svi oni koji traže azil brzo biti vraćeni, jer će procedure biti znatno ubrzane“, naglasio je Vatle, dodajući da nijedan zahtev za dobijanje „ekonomskog azila“ neće biti pozitivno rešen.

Podsetimo da je Vatle u sličnoj misiji već bio pre šest meseci, zajedno sá premijerom Ivom Letermom, jer je od ukidanja viza u decembru 2009. do marta ove godine azil u Belgiji zatražilo više od 400 osoba, uglavnom Albanaca i Roma, koji su tražili utočište iako su vlasti u Briselu odmah donele odluku da ovakve zahteve automatski odbacuju.

Zabrinutost izazivaju i najnovija saznanja našeg lista u Preševu i Bujanovcu. Kako su Danasu rekli albanski izvori s juga Srbije, državne vlasti iz Beograda nisu zatvorile turističke agencije koje su početkom godine organizovale masovne odlaske Albanaca iz opština Preševo i Bujanovac u Belgiju i Švedsku, niti su niti su ljudi koji stoje iza tih aktivnosti sankcionisani. Ništa aktivnije nisu bile ni makedonske vlasti.

Reč je o agencijama iz Bujanovca, Preševa i Kumanova koje organizuju odlaske pre svega Albanaca i Roma u pojedine zemlje EU, uz novčanu nadoknadu od 250 do 300 evra. „Linija Preševo – Brisel i dalje funkcioniše i traži se karta više. Ljudima se manipuliše uz obećanje sređivanja azilantskog statusa najčešće u Belgiji i Švedskoj, ali i u Francuskoj i Nemačkoj“, navode Danasovi sagovornici iz lokalnih samouprava na jugu Srbije.

Milica Delević, direktorka vladine Kancelarija za evropske integracije, za Danas kaže da će EU pratiti ova dešavanja.

– Srbija će nastaviti da ispunjava svoje obaveze iz ugovora o readmisiji, pojačaće nadzor na granicama i istraživaće da li ima organizovanih putovanja koja imaju za cilj kršenje šengenskih pravila – rekla nam je Delević.

Evropska komisija prati situaciju povodom povećanog broja zahteva za azil koji stižu iz Srbije, Makedonije i Crne Gore, ali preispitivanje vizne liberalizacije nije na dnevnom redu, objavio je juče Dojče vele. Portparol evropske komesarke za unutrašnja pitanja Mikele Ćerkone rekao je da je za EK važno da se uveri da Srbija i druge zemlje intervenišu brzo i efikasno reaguju kako bi informisale građane i rešile taj problem. „To je nivo na kome se ovo pitanje trenutno razmatra, i polje kojim se bavimo“, objasnio je Ćerkone.

Nadgledanje procesa vizne liberalizacije i ispravljanju svih problema kao što su „lažni azilanti“ bila je među temama regionalnog skupa u Kranju, na kojem je juče učestvovao i ministar Ivica Dačić. On je izjavio novinarima kaže da se razgovaralo o načinu kako „sprečiti pojavu lažnih azilanata, koja može stvoriti lažnu sliku o EU“. „Neophodno je znati da ti ljudi neće dobiti azil, kao i da se izlažu nepotrebnim troškovima, jer će svi biti vraćeni u Srbiju po kratkom postupku pošto s tim zemljama imamo potpisane sporazume o readmisiji“, poručio je Dačić.