Žiofre: Brzinu evropskih integracija Srbije određuje normalizacija odnosa sa Prištinom

„Nova realnost je to da se proširenje vratilo na dnevni red nakon februara 2022. u okviru EU. Među 30 država članica postoji debata kako nastaviti – na koje se oblasti treba fokusirati i postoji inicijativa vezana za plan rasta koja se fokusira na to da moramo da upalimo motor za proširenje EU“, rekao je Žiofre na panelu na kojem su između ostalih govorili ambasador SAD Kristofer Hil i ministarka za evrointegracije u vladi Srbije Tanja Miščević.

Žiofre je naglasio da fundamentalni zahtevi i dalje ostaju, a to su vladavina prava, borba protiv korupcije, organizovanog kriminala, nezavisnost sudstva, demokratske institucije.

Srbija će u tom smislu,kako je naglasio, u izveštaju biti tretirana kao države članice. Dodao je da za dva dana ima sastanak sa kolegama koje pripremaju izveštaj i da će proceniti stanje u Srbiji kao što procenjuju i druge zemlje.

Naglasio je da je tu i normalizacija sa Kosovom, što je jedan od ključnih aspekata koji određuje brzinu procesa evropskih integracija Srbije.

„Sve se to naslanja i na Ohridski sporazum ali nismo videli mnogo na planu implementacije“, rekao je ambasador Žiofre.

Dodao je da mora da kaže da je Srbija zaista uradila mnogo na polju ekonomije.

„To moramo priznati, priznaju i međunarodne institucije, i privatni sektor, dosta investicija je ušlo u zemlju, javna ulaganja su pojačana nakon mnogo godina neulaganja, napredak je u digitalizaciji“, rekao je on i dodao da ipak sa druge strane postoji proces konvergencije.

„Pratimo proces konvergencije ako bismo išli tim ritmom ona bi se desila 2074. dohodak po glavi stanovnika u Srbiji je 40 odsto od evropskog, zato moramo da ubrazamo rast i konvergenciju“, rekao je Žiofre.

„Želeli bismo da preporuke Odihr budu implementirane što pre“

Žiofre je izjavio da bi EU želela da Beograd što pre sprovede preporuke iz izveštaja Odihra o izborima u Srbiji 17. decembra koje se odnose reformu izbornog procesa.

On je na panelu, u čijem delu je bilo reči i o preprekama vezanim za pristupanje EU, rekao da je Odihr u izveštaju naveo da Beograd mora da sprovede neke preporuke i naglasio da je iz Vlade Srbije rečeno da će to uraditi.

Šef delegacije EU ocenio je da je važno da se radi na svim pitanjima iz paketa fundamentalnih mera čije je postizanje neophodno na putu ka EU.

„Važno je da se svi koraci preduzmu, važna su sveobuhvatna pitanja osnovnih reformi, borba protiv kriminala i korupcije, nezavisnost pravosuđa, a i proces normalizacije je i dalje relevantan i značajan“, rekao je on i dodao da je bitna i ekonomija.

On je rekao i da treba krenuti u sprovođenje dva sporazuma Beograda sa Prištinom i dodao da mora da se u tom smislu napravi napredak.

Ocenio je i da je nakon agresije Rusije na Ukrajinu spoljna bezbednosna politika postala značajna i da suočeni sa novom realnošću žele da vide da su sve zemlje kandidati iskreni partneri EU u promociji i unapređenju zajedničke spoljne politike i ciljeva.

„Ovo je korpa svih pitanja i problema kojima moramo da se pozabavimo koja ne mogu da se razdvajaju jedna od drugoga jer je svako od njih deo velike celine. Moramo raditi na njima istovremeno“, rekao je Žiofre.

Po pitanju odnosa Srbije i Ukrajine i potrebe da Srbija uvede sankcije Rusiji Žiofre je rekao da treba dodati da je Srbija pokušala da pomogne Ukrajini, i da su na samitu u Tirani preduzete neke obaveze.

„Ne bi trebalo da nam izmakne da su EU i njene članice donele odluku da u novom periodu proširenja Zapadni Balkan mora da bude deo tog paketa. Zapadni Balkan je deo naše porodice. Iako drugim očima gledamo na istok, ne smemo zaboraviti Zapadni Balkan. Moramo da razumemo to i uzmemo u obzir pri odlučivanju i urgentnost i novu geopolitičku stvarnost“, poručio je ambasador.