Foto NIKIĆ Opštna ČajetinaU istom danu jedan samit je bio na Brdu kod Kranja, a drugi na Zlatiboru. Ovaj prvi je bio regionalnog karaktera i ne baš uspešan pokušaj rešavanja rebusa o datumu ulaska država Balkana u EU, dok je zlatiborski srpsko-ruski skup još jednom pokazao ne samo dodatnu volju za saradnju, već i emotivnu povezanost dvaju zemalja.
U toj brdsko-planinskoj diplomatiji moguće je uvideti dualnost srpske spoljne politike. Bez dublje analize o njenoj srži, konzistentnosti i iskrenosti, ta dva skupa moguće je posmatrati kao tasove na međunarodnoj vagi u srpskoj diplomatskoj „kuhinji“.
S jedne strane, manifestuje se racionalna želja za bliskom i razvijenom Evropom, a s druge je, istog ili možda jačeg intenziteta, iracionalna žudnja za dalekom i bratskom Rusijom.
Za samit u na Brdu kod Kranja se znalo unapred, ali ne i za zlatiborski diplomatski protokol. O zlatiborskom skupu novinari su saznali na dan njegovog održavanja, kada je Jurij Borisov, zamenik predsednika Vlade Rusije, doputovao u Beograd, a odatle otišao na Zlatibor.
Za Borisova kažu da je Putinov „veoma blizak prijatelj“ i čovek od „velikog poverenja“. Taj skup nije organizivala Čajetina, nego država ali, ipak, čajetinska opštinska služba je obavestila javnost o tom događaju.
Borisov je, uz Nenada Popovića, ministra za inovacije i tehnološki razvoj, kopredsedavao sednici Međuvladinog srpsko-ruskog komiteta za trgovinu, ekonomsku i naučno-tehničku saradnju, koji je održan u luksuznom hotelu Tornik.
Bili su tamo Aleksandar Bocan Harčenko, ruski ambasador u Beogradu, i ostali gosti koje je domaćinski ugostio Milan Stamatović, predsednik opštine Čajetina i lider Zdrave Srbije, koji ne krije svoje rusofilstvo i evroskepticizam.
Stamatović je dočekao Borisova uz rakiju, so i pogaču, vozio se s njim panoramskom žičarom, najdužom na svetu.
Pokazao mu je i ostale čari Zlatibora. Zajedno su se molili u tamošnjem pravoslavnom hramu. Razmenili su poklone, lepe reči i pričali o „mogućnostima saradnje privrednika iz užičkog kraja sa ruskim privrednicima i potencijalnim ruskim investicijama u taj deo zapadne Srbije“.
Zahvalivši se domaćinima na srdačnom dočeku, Borisov je ocenio da dve države „ne samo da imaju prijateljske, već i prave bratske odnose“. On je dodao da su tokom zlatiborskog skupa učesnici „uspeli da razmotre sva značajna pitanja za saradnju, od energetike i industrije, do zdravlja, saobraćaja i upotrebe informacionih tehnologija“.
„Posebno bih istakao to što smo uspeli da obnovimo našu robnu razmenu i da je dovedemo na nivo na kom je bila pre početka pandemije“, poručio je Borisov.
„Ovo je veliki dan i za Srbiju i za opštinu Čajetina i na pravi način smo iskoristili održavanje 19. sednice Međuvladinog komiteta za saradnju Srbije i Rusije na Zlatiboru“, kazao je Stamatović, koji je, u svojstvu domaćina, bio učesnik te sednice.
Ministar Popović nije krio zadovoljstvo time što je, kako je rekao, „veliki broj gostiju iz Rusije mogao da se na Zlatiboru upozna sa lepotama Srbije“ i preneo njihovo „oduševljenje toplim prijemom i divnom prirodom“.
Za one koji nisu upućeni u to zbog čega Zlatibor, veoma važan srpski turistički centar, postaje i važan rusko-srpski diplomatski inkubator i zbog čega je baš izabran za taj skup, odgovor stiže upravo sa te planine.
Navodno je ministar Nenad Popović, inače i predsednik Srpske narodne partije čiji je Stamatović bio jedan od osnivača i visokih funkcionera, hteo da se to desi baš na gostoljubivom, reprezentativnom i rusofilskom Zlatiboru.
„Diplomatska“ istorija srpske planine je počela pre šest godina, kada je Opština Čajetina, u zgradi TO Zlatbor, otvorila prvu, i za sada u Srbiji jedinu, Kancelariju za saradnju sa Ruskom Federacijom.
Na svečanom otvaranju, uz Stamatovića, bio je tadašnji ambasador Rusije u Beogradu Aleksandar Čepurin, koji je i kasnije rado posećivao Zlatibor, i naravno, takođe rusofil, Nenad Popović, tada u ulozi predsednika SNP.
„Budućnost i za Rusiju i za Srbiju je na Istoku, koji postaje svetski centar razvoja“, prognozirao je te 2015. godine Čepurin i otvaranje kancelarije nazvao „avangardnim korakom“ u saradnji dveju država.
Kancelarija, kako je objašnjeno, posreduje u kontaktima sa ruskim institucijama i organizacijama, promoviše investicione potencijale Zlatiborskog okruga u cilju privlačenja investitora iz Rusije, ali i investitora iz EU, zainteresovanih za izvoz u Rusiju.
Stamatović je tada, ali i kasnije, predlagao da se takve kancelarije otvore širom Srbije ali, za sada, nema zainteresovanih za zlatiborski diplomatsko-ekonomski recept.
Nije u potpunosti poznato koliko je ta kancelarija pomogla privrednicima iz zapadne Srbije da se probiju na rusko tržište i da li će tome doprineti najnovija rusko-srpska sesija na Zlatiboru, ali će to svakako koristiti rusofilskom marketingu.
Od izuzetno posećene i bogate planine na zapadu Srbije, Zlatibor postaje i važno uporište Istoka i ruskog uticaja na našem prostoru.
I, da, Jurij Borisov jeste avionim sleteo u Beograd, jer se ne nazire početak funkcionisanja aerodroma kod Užica, što Stamatovića godinama frustrira, ali je Zlatibor bio njegova prva destinacija u Srbiji, pa tek onda kanabe kod Vučića.
Zašto je protokol bio tako autorizovan, znaju samo Vučić i Stamatović, nekadašnji ljuti politički protivnici, a odnedavno „korektni“ saradnici.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
