Iako nije istorijsko vinogorje, banatska ravnica daje svoja vina, u šta su javnost uverili pasionirani vinogradari okupljeni u Klubu vina, koji će ovog meseca organizovati još jednu takmičarsku manifestaciju „Najbolje vino Banata“.
Finale manifestacije predviđeno je 1. marta, kada će biti održana završna izložba svih vina koja su se takmičila i njihova javna degustacija.
– Na našem sajmu vina, koji je pokrenut 2009. godine, takmiče se vina iz četiri kategorije, belo, roze, crveno i šiler. Posebno je važno naglasiti da se tradicionalno vino ovih krajeva, prepoznato kao banatski šiler, počev od prošle godine ocenjuje izdvojeno, sa namerom da se sačuva tradicija, nematerijalno kulturno dobro Banata, objašnjava inženjer Branislav Prohaska iz Kluba vina Zrenjanin.
Da Banat ima svoje svoje, ali pomalo zaboravljeno vino, podseća poznati vinar Šandor Šomođi, u čijem vinskom podrumu u Aradcu leže mnoge kvalitetne boce ovog pića.
– Tradicionalni banatski šiler se pravi po posebnom postupku i razlikuje se od drugih vina. Nema sela, u kojem se nije pravilo ovo vino u prošlosti. Ne samo u bircovima i po kućama, nego se pilo u svatovima i na proslavama, objašnjava Šandor Đomođi.
Manifestacija „Najbolje vino Banata“, čiji su organizatori Klub vina iz Zrenjanina, Kulturni centar Zrenjanina i Turistička organizacija grada Zrenjanina, a pokrovitelj Grad Zrenjanin, ima za cilj da vrati popularnost pravljenja šiler vina na selu, kao značajan gastro elemenat u seoskom turizmu. Kako navode organizatori, predaja uzoraka vina je 22. i 23. februara, žiriranje 26. februara, a 1. marta proglašenje pobednika u Kulturnom centru Zrenjanina. Tada će biti održana i javna degustacija takmičarskih vina i banatskog šilera.
Nakon „dva deci razgovora“
Jedna od definicija šiler vina jeste da je to tamnije roze vino ili slabije svetlo crveno vino. Ali, šiler vino nije samo zbog boje takvo. „Ovo vino ponekad miriše na ružu, a ukus ima svog vinograda, kao da smo hrskave bobice potpuno zrelog grozda zagrizli, a svežina kiselina čini ga pitkim, osvežavajućim. Tek nakon „dva deci razgovora“, kada se kiseonik združi sa aromama u ustima, javlja se blaga oporost tanina i upozorenje da se uspori“, objašnjava Šandor Šomođi.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
