Batočina: Prava avantura u lavirint parku „Bora”

Osim samog lavirininta kao centralnog dela kompleksa, simpatije posetilaca već na prvi pogled zadobija igraonica Čarobna kuća, koja je baš kao iz bajke.

– Slatko je, iskrena je devojka iz Kragujevca koja ulazi u kućicu poput Hobitove i slika se pored ognjišta.

Njen dečko pronalazi tajna vrata na Čarobnoj kući koja vode do bunara želja u koji neprestano gvire oduševljeni mališani.

Živo je i na terenu za mini golf sa 18 rupa ali i na brojnim trampolinama od kojih je najveća zaista impresivna već od prosečnog fudbalskog igrališta.

Nad lavirintom od žive ograde čija je staza duga 3,5 kilometra dominira osmatračnica, kula visoka 10 metara. Tu su i druge manje osmatračnice – mostovi koji se uzdižu iznad sadnica šimšira.

Trenutak je da testiramo sopstvenu snalažljivost i smelo kročismo među sadnice šimšira i živu ogradu. E, svi ulaze tako veselo, bezbrižno i samouvereno. Iako sve deluje jednostavno i prosto, na početku, vrlo brzo se shvati da se stalno vrtiš u krug. Kolone ljudi samo špartaju po lavirintskoj stazi.

– Ovo, k’o u „Isijavanju” dopire kroz šimšir glas neke žene.

– Gde se sad, toga seti, odgovara joj tamo negde kroz ogradu očigledno suprug ništa manje uzbuđen.

Slediš stazu, kao ono zid pred tobom. Keneš levo – slepo crevo, desno ćorskokak.

– Au, za ovo treba imati dobre noge, ceni jedan stariji Kragujevčanin koga susrećemo u mimohodu.

Nekako se dočepasmo centralne osmatračnice, na dva nivoa. Sledi predah, impresivan pogled na čitav kompleks. Fotografije. Odatle, sa visine, povratak deluje lako. Nije tako.

Ponovo staza sa svim svojim iznenađenjima, kracima koji ne vode nigde, pravcima koji se završavaju naglo pred zelenim zidom žive ograde od preko dva metra. Sve ispočetka, pa ukrug.

– Izvinite, da ne znate kako se izlazi odavde. Već pola sata ne možemo da pronađemo izlaz, pita mlađa žena.

– Iskreno, nemamo pojma, i nastavismo svaku u svom, nasumično odabranom pravcu.

– Pre dve godine smo ga ismevali, misli smo da je to samo šala ali sad smo se pogubili, nikao da izađemo. Napravio je ovo svaka mu čast, uopšte nije lako, samo da se dočepamo izlaza, pa ćemo da čestitamo Goranu, iskrena je ekipa mladića iz Batočine koja takođe tumara po stazama lavirinta.

Postoje i mape lavirinta koje vam pokazuju gde se u tom trenutku nalazite ali je to samo za naprednije korisnike.

I, tako, iskreno priznajemo da izlaz pronalazimo uz pomoć radnika lavirinta koji nas je na kraju usmerio ka pravcu jednog od njegovih završetaka. Inače, još bi potrajalo, da se ne lažemo.

– Jedva smo izašli, vidno su srećni ljudi iz poveće kragujevačke ekipe sa kojom razmenjujemo utiske kod kapije lavirinta.

– Ovo je dobro kad se sa nekim zakačiš, samo ga dovedeš ovde i ostaviš. Ne moraš više da „zoveš” u lov, duhovit je stariji čovek iz Batočine takođe vidno srećan što se dokopao izlaza.

Dakle prava avantura, nema šale. Svi se pitaju kako će tek lavirint da igleda kad dođe sezona i šimšir još više ozeleni i postane gušći.

Lavirint dobio ime po ujaku

Idejni tvorac i vlasnik parka „Bora Lavirinit” Goran Srejić, dugo je živeo u inostranstvu, gde je i dobio ideju da ovakav vid zabave „prenese” i kod nas.

– Bora je bio moj ujak i sjajan čovek, koga sam ja najviše voleo i zbog toga sam nazvao čitav kompleks po njemu, pojašnjava Srejić samo ime zabavnog parka, dodajući da je u Engleskoj, gde je velika tradicija ovakvih parkova, viđao lavirinite stare i po 420 godina i na taj način će i ime njegovog ujaka Bore „trajati kroz vreme”.

Ovaj Kragujevčanin je na ideju da podigne lavirint park u Batočini došao pre 12 godina kada je zidao kuću u obližnjem Baljkovicu.

– Sa suprugom Elejn sam često išao u bisokop u Kragujevcu. Pitao sam se zbog čega je uvek u Sali samo dvoje-troje dece. Shvatio sam da je karta skupa a da se za te pare nudi samo sat i po – dva zabave, dok odgledate film. Ja sam poželeo da napravim nešto gde će se deca za približno iste pare zabavljati čitav dan, kaže on.

Od ove početne ideje do zvaničnog i svečanog otvaranje „Bora Lavirinta” prošlo je više od decenije.

Oživljena bajka – Nagibova čarobna kuća

Sem samog lavirinta najveća atrakcija u zabavnom parku je i igraonica Čarobna kuća koju posetici zovu Kuća hobita ili Nagibova kuća, po Nagibu Ismailoviću, umetniku iz Kragujevca koju ju je osmislio i sagradio.

Ismailović ističe da je inspiraciju crpeo iz brojnih bajki, Tolkinove književnosti ali i naše narodne graditeljske baštine.

– Moja želja je bila da bajke – oživimo. U ovom prostoru deca mogu ne samo da se bezbrižno igraju već i osećaju konforno i toplo. To je ne samo svet iz bajki već i na neki način povratak prirodi koju su danas deca „izgubila”, kaže on.

Prostor Čarobne kuće osmišljen je tako da se u njoj nalaze četiri prostorije a u centralnoj je smešteno ložište, najznačajnija tačka doma u svim tradicijama. Iz dimnjaka se vije dim, koji je Ismailović osmislio i kompjuterski izveo. Tu su i tajna vrata, čarobni bunar ili bunar želja sa obaveznim žapcem iz bajke, čarobna bašta i šuma iz bajke.

Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.

Još vesti iz ovog grada

Kragujevačka opozicija taži vanrednu sednicu zbog četvorogodišnje rekonstrukcije Gradske tržnice

Borimo se, sve ovo je moguće promeniti: Prvomajski proglas radnicama i radnicima Kragujevca „Nove Svetlosti”

Počela rekonstrukcija Kraljeve vinarije na Oplencu

Savez samostalnih sindikata Kragujevac 1. maja na kragujevačkom Trgu topolivaca o položaju radnika