NASA-ina misija „Psiha“ snimila nestvaran tajmlaps tokom preleta pored Marsa

Snimci su nastali dok je letelica „Psiha“ bila na putu ka jednom od najzagonetnijih objekata u našem Sunčevom sistemu,  asteroidu Psiha, za koji se veruje da bi mogao da bude golo metalno jezgro davno uništene protoplanete.

Iako je svemir toliko ogroman da ga nikada nećemo u potpunosti istražiti, neka od njegovih najvećih misterija nalaze se relativno blizu Zemlje, u našem Sunčevom sistemu. Upravo ka jednom takvom objektu trenutno putuje NASA-ina letelica.

„Po prvi put istražujemo svet koji nije sačinjen od stena ili leda, već od metala“, poručili su naučnici uključeni u misiju.

Asteroid koji bi mogao da bude jezgro izgubljene planete

Konačno odredište misije je asteroid Psiha, nazvan po grčkoj boginji duše. Otkrio ga je italijanski astronom Anibale de Gasparis još 1852. godine.

Naučnici već decenijama pretpostavljaju da bi ovaj asteroid nepravilnog oblika mogao da predstavlja gvozdeno jezgro drevnog planetezimala – jednog od građevnih elemenata od kojih su nastajale planete u ranom Sunčevom sistemu.

Ako je ta pretpostavka tačna, Psiha bi bila jedinstvena prilika da se prvi put direktno proučava unutrašnjost jednog davno uništenog protoplanetarnog tela.

Asteroid se nalazi u glavnom asteroidnom pojasu između Marsa i Jupitera, oko tri puta dalje od Sunca nego Zemlja. Dugačak je približno 280 kilometara, ali njegov tačan sastav i dalje ostaje jedna od najvećih nepoznanica.

Odgovore ćemo dobiti 2029. godine

NASA očekuje da će letelica stići do asteroida u avgustu 2029. godine.

Misija, koja je lansirana 2023. raketom SpejsIks Falkon Hevi (SpaceX Falcon Heavy), sadrži čitav niz sofisticiranih instrumenata.

Na letelici se nalaze multispektralna kamera koja snima u različitim talasnim dužinama svetlosti, spektrometar gama-zraka i neutrona koji će analizirati hemijski sastav površine, magnetometar za merenje eventualnog preostalog magnetnog polja, kao i radio-sistem koji će pomoći u određivanju gravitacionog polja i unutrašnje strukture asteroida.

Pored toga, misija testira i revolucionarni sistem optičke komunikacije u dubokom svemiru (DSOC), koji podatke ka Zemlji šalje pomoću infracrvenih lasera umesto radio-talasa. Upravo zahvaljujući ovom sistemu prošle godine je uspešno prenet i prvi video mačke iz međuzvezdanog prostora.

Bliski susret sa Marsom

Najnoviji veliki uspeh misije dogodio se 15. maja, kada je letelica proletela na svega oko 4.600 kilometara od površine Marsa, krećući se brzinom većom od 19.800 kilometara na sat, piše Science Alert.

Tokom prolaska snimila je impresivan tajmlaps približavanja planeti, kao i fotografije Marsa u obliku tankog noćnog srpa.

Naučnici su tom prilikom uspeli da detaljno posmatraju i takozvani udarni talas (bow shock) koji nastaje kada Sunčev vetar nailazi na Marsovu atmosferu i magnetno okruženje, skrećući čestice oko planete poput talasa oko broda.

Kamere su zabeležile i južnu polarnu kapu bogatu vodenim ledom, široku oko 700 kilometara, kao i veliki dvostruki krater Hojgens.

„Timovi koji rade na kameri, magnetometru i spektrometru maksimalno su iskoristili ovaj susret sa Marsom i svi instrumenti pružili su izuzetne rezultate“, izjavila je Lindi Elkins-Tanton, glavna istraživačica misije i direktorka Laboratorije za svemirske nauke u Berkliju.

Mars kao svemirska praćka

Prelet pored Marsa nije imao samo naučni značaj.

Letelica je iskoristila gravitaciju planete kako bi dobila dodatno ubrzanje bez trošenja sopstvenog goriva – manevar poznat kao gravitaciona asistencija.

„Potvrdili smo da je Mars povećao brzinu letelice za oko 1.600 kilometara na sat i promenio ravan njene putanje za približno jedan stepen u odnosu na Sunce“, objasnio je Don Han, šef navigacije misije u NASA-inoj Laboratoriji za mlazni pogon (JPL).

Tokom ovakvog manevra letelica praktično „pozajmljuje“ deo orbitalne energije planete, dok se brzina same planete smanji za zanemarljivo mali iznos.

„Godinama smo planirali ovaj gravitacioni manevar i navigacioni tim ga je izveo savršeno. Letelica je prošla tačno onom putanjom koja joj omogućava susret sa asteroidom u leto 2029. godine“, rekao je Bob Mejs, menadžer projekta „Psiha“ u JPL-u.

Jedna od najvećih misterija Sunčevog sistema

Do kraja decenije naučnici očekuju odgovor na pitanje da li je Psiha zaista ogoljeno metalno jezgro nekadašnje planete ili samo neobičan asteroid sastavljen od razbacanih stena, poput asteroida Benu.

Kako je zaključila Lindi Elkins-Tanton:

„Napred ka asteroidu Psiha!“