Foto: BURA„Izložbom erotskih crteža, skulptura i instalacija Sexosexosexo želim da istražim uticaj erotike na galerijsku publiku, izniklu na hrišćanskoj tradiciji stida. Istovremeno, ispitujem sopstvene granice slobode, omeđene istim ograničavajućim imperativom. Postavljanjem pitanja šta je danas čulnost, a šta pornografija, problematizujem fenomen tabua, ispitujući i da li sam mu i sama podlegla baratanjem elementima seksualnosti u svojim radovima“.
To priča Dragana Nikoletić, vajarka, novinarka, umetnička direktorka Beogradske umetničke radionice BURA, o postavci svojih radova u novobeogradskoj Blok galeriji (Jurija Gagarina 221, Blok 45).
Zbog korone čovek pogubi kompas, a red vožnje naročito, pa ne znaš da li je nešto radi ili ne radi, da li je dostupno do pet ili do osam, možda devet.
I ispusti kreativni umetnički krik i kaže od sada ja dirigujem, ja sam živ čovek u živom telu, a ne živo telo bez života!
Idemo, drugovi i drugarice, gospođe i gospodo, večeras (30. mart) u 17 časova se priređuje otvaranje/zatvaranje nečega što je pred publikom već jedanaest dana, navali, narode, još malo pa nestalo.
Ceremoniju će oplemeniti tačka trbušnog plesa u izvođenju Sarre & Demusha.
S obzirom da se erotsko najneposrednije prenosi dodirom, u sklopu manifestacije otvaranja planirano je i taktilno vođenje kroz postavku.
Ekskluzivitet multimedijalnog događaja predstavlja uvlačenje u instalaciju Penetracija poželjna, kako se osećaj sigurnosti usled udobnosti unutar objekta konfrontira sa olfaktornom senzacijom erotskog uzbuđenja feromonima, kao sastavnim delom rada.
Dakle, naoštrite čulo mirisa, ispada da je Penetracija poželjna i brzinski test na koronu, čuma je odnela.
Ako nanjušite erotiku, znači sa vama je sve u redu, ako ne, onda na popravni do ispunjenja cilja.
Draganini artefakti, pričaju kustosi, privlačili su znatnu pažnju.
Ispred velikog blistavog prozora Galerije okupljali se uz kikot srednjoškolci i neki osmaci privučeni vajarkinim „razrešenjem konflikta između patrijarhalnog morala i prirodne percepcije erotike“.
Pokazivali su prstom na neke radove, tumačili ih šeretski ali od stakla dalje nisu išli, nisu prekoračili prag hrama kulture.
Odrasli su bez zazora ulazili, zagledali, razgledali, uzimali katalog i odlazili nasmejani.
Okvir u kom su dela nastala je emocionalan i predstavlja vid preispitivanja muško-ženskih odnosa, najkonkretnije dočaranih kroz seksualnu interakciju, navodi Nikoletićka (1966), doktorand na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu.
„Seksualnost nikad nije jednodimenzionalna, već sakriva unutrašnju napetost usled posesivnosti, ljubomore, nesigurnosti, predrasuda, očekivanja… i drugih faktora koji utiču na vrstu uspostavljene veze. Da bih prevazišla ova opterećenja, pribegavam humoru, kako u nazivima radova, tako i u načinu izrade: reciklažni i rady-made postupak idealni su da naprave distancu od eksplicitno predstavljenih radnji i spolovila, ne remeteći metaforički nivo prenosa vizuelnih informacija“, precizira autorka.
A nazivi instalacija, crteža, skulptura su Trojka, Kunta-Kinte, Kita cveća, Min njet, Miša piša, Da li (vrele crvene usne koje vire iz prslučića, napućene za strasni poljubac)…
Publika će imati priliku i da preuzme ulogu kritičara tako što će komentarisati izloženo u pisanoj formi, na ceduljama koje će dobiti u galeriji.
Tročlani žiri će izabrati 10 najpromišljenijih opservacija čiji će autori ući u nominaciju za nagrade tajnog sadržaja do trenutka uručenja, kada se izložba zvanično završava.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
