Foto: Wikipedia

Istraživači su analizirali 76 studija u kojima je posmatrano na koji način su čak 62 vrste sisara na šest kontinenata promenile ponašanje kao odgovor na ljudske aktivnosti poput lova ili uzgoja voća i povrća. U istraživanjima su korišćene najrazličitije aktivnosti za praćenje životinja, od GPS uređaja do kamera koje se pokreću pokretanjem tela životinja.

Rezultati ovog eksperimenta su sledeći: kada padne noć, posmatrane životinje postaju daleko aktivnije nego što su bile pre dolaska ljudi i njihovih aktivnosti.

Tako, na primer, sisari koji su ranije ravnomerno delili svoje aktivnosti na dnevne i noćne, sada su povećali noćne aktivnosti za čak 68 odsto. Zanimljivo je da životinje slično reaguju na ljudske aktivnosti bez obzira da li ih one direktno dotiču ili ne. Na primer, jelen može da postane aktivniji noću samo zato što vidi ljude kako love blizu njega, a ne zato što je on njihova meta.

Ova promena od dnevnih ka noćnim životinjama je važna zato što pomaže da ljudi i životinje koegzistiraju u miru. Ona ipak može da ima i veći značaj: znajući za noćna ponašanja pojedinih vrsta, nadležni organi mogu da ograniče ljudske aktivnosti u periodima kada su ove životinje aktivnije.

Međutim, kako upozoravaju autori studije, i sama promena ima svoje rizike. Ovakv noćni stil života može da umanji sposobnost životinje da lovi i pronađe hranu, pa čak i da se negativno odrazi na njene šanse da pronađe partnera. On dalje može uticati na prirodne obrasce života čak i ako životinje to čine kako bi smanjile interakciju sa ljudima.

To što životinje postaju aktivnije noću ne znači da su pobegle od ljudskog uticaja. I samo bežanje od ljudi u noć pokazatelj je koliko neograničene ljudske aktivnosti loše utiču na svet oko nas.

U saradnji sa Centrom za promociju nauke, „Danas“ predstavlja izabrane priče sa naučnopopularnog portala elementarium.cpn.rs