Ova biljka je kraljica letnjeg vrta: Raskošni cvet koji iz godine u godinu postaje sve lepši

Sađenje počinje kada se zemljište zagreje

Dakle, kana se najčešće sadi iz rizoma. Mnogi ih nazivaju krtolama jer su veliki, mesnati i podsećaju na zadebljano korenje, ali su zapravo podzemne stabljike koje nose pupoljke. Novi rast izvire iz tih pupoljaka. Prilikom kupovine ili deljenja rizoma, uverite se da svaki komad ima barem jedan zdrav pupoljak, jer bez njega neće proizvesti novu biljku. Sadnja se obavlja u proleće; u toplijim krajevima može se obaviti i ranije, piše Slobodna Dalmacija.

Kana će podneti delimičnu senku, ali će biti jača, bujnija i obilnije cvetati na punom suncu. Zemljište treba rastresati i obogatiti kompostom ili dobro odležanim organskim đubrivom pre sadnje. Kana voli vlagu, ali ne voli da stoji u zemljištu koje se pretvara u blatnjavu masu bez vazduha. Korenje mora imati i vodu i kiseonik.

Rizomi se sade plitko do umereno duboko, tako da pupoljci budu okrenuti nagore. Treba im dati dovoljno prostora u baštenskoj gredici, jer se biljka širi i stvara jak travnjak. Niže sorte mogu se saditi gušće, dok visokim treba više prostora za razvoj bez zbijanja.

Šta daje najlepše listove i cvetove

Ako ima puno sunca, dovoljno vlage i hranljivog zemljišta, listovi su široki, stabljike su jake, a cvetanje traje dugo. Kada nedostaje vode, listovi gube svežinu, ivice se mogu osušiti, a cvetanje postaje slabije. Tokom letnjih vrućina zalivanje treba da bude redovno, posebno za biljke u saksijama jer se saksija brže zagreva od baštenske zemlje, a voda iz nje brže nestaje.

Za sadnju u saksije treba birati velike i stabilne saksije. Kana razvija jak nadzemni deo, pa mala saksija nije dobro rešenje. U uskoj saksiji zemlja se brzo suši, rizom nema dovoljno prostora, a biljka može postati nestabilna na vetru. Dobra saksija mora imati rupe za odvod vode, hranljivu podlogu i dovoljnu širinu da se rizom razvije.

Tokom rasta dobro reaguje na prihranjivanje i ne treba preterivati sa azotom, jer previše azota može podstaći velike listove na račun cvetova. Bolje je odabrati uravnoteženo đubrivo ili kompost koji polako hrani biljku. Malč oko biljke pomaže u zadržavanju vlage, štiti zemljište od pregrevanja i smanjuje rast korova.

Šta raditi kada zahladni 

Najveća razlika između kane i mnogih uobičajenih letnjih biljaka vidi se na kraju sezone. Kanu ne treba samo baciti posle jeseni. Ako se pravilno skladišti, može se gajiti iz godine u godinu. U toplijim krajevima, gde zime nisu oštre i zemlja se ne smrzava, rizomi mogu prezimiti u zemljištu sa zaštitnim slojem malča. U hladnijim predelima je bolje ukloniti ih i čuvati do proleća.

Kada prvi mraz ošteti lišće ili kada biljka prirodno počne da truli u jesen, nadzemni deo se skraćuje. Rizomi se pažljivo vade iz zemlje, vodeći računa da se ne preseku ili ozbiljno ne oštete. Višak zemlje se otrese, a rizomi se ostavljaju na prozračnom mestu nekoliko dana da se osuše. Ne treba ih čuvati potpuno mokre, jer lako trule. Nakon sušenja mogu se staviti u kutiju sa peskom, tresetom, piljevinom ili drugim suvim materijalom koji ih štiti od isušivanja. Mesto za skladištenje treba da bude hladno, tamno i zaštićeno od mraza. Tokom zime, rizome treba povremeno pregledati. Meke, trule ili jako smežurane delove treba ukloniti, jer jedan oboleli deo može ugroziti ostale. Ako se rizomi previše osuše, mogu se malo navlažiti, ali nikada toliko da stoje u vlažnom materijalu.

U proleće se stare grudve mogu podeliti – to je najlakši način razmnožavanja kane. Svaki deo treba da ima zdrav pupoljak i deo čvrstog rizoma. Na ovaj način se od jedne biljke može dobiti cela grupa tokom nekoliko sezona. Kana se može uzgajati i iz semena, ali je ovaj proces sporiji, a seme ima veoma tvrdu ljusku, pa je potrebno više pripreme i strpljenja. Za većinu ljudi, deljenje rizoma je jednostavnije i bezbednije.