Foto: Shutterstock/Bildagentur Zoonar GmbHJapanski dvornik (Reynoutria japonica, ranije Fallopia japonica) je invazivna višegodišnja biljka poreklom iz istočne Azije. Poznat je i pod nazivima slonovsko uho ili magareća rabarbara, a mnogi nisu svesni da se smatra jednom od najproblematičnijih biljaka na svetu zbog svoje sposobnosti brzog širenja i teškog iskorenjivanja.
U Evropu je doneta u 19. veku kao ukrasna biljka, ali se brzo proširila i sada se smatra jednom od najproblematičnijih invazivnih vrsta na kontinentu.
U regionu se prvenstveno gajila kao ukrasna vrsta u dvorištima, ali zbog širenja i potiskivanja drugih biljaka, često je iskopavana i bacana na deponije ili pored puteva, piše Klix.
Ova biljka je prepoznatljiva po visokim, šupljim stabljikama koje podsećaju na bambus, velikim listovima u obliku srca i malim belim cvetovima koji se pojavljuju krajem leta. Japanski dvornik može narasti do tri metra visine, a posebno je opasan zbog svog izuzetno jakog i razgranatog podzemnog korenovog sistema – rizoma.
Zašto je ova biljka opasna?
Glavni problem sa japanskim dvornikom je njegova agresivna sposobnost širenja. Biljka se razmnožava prvenstveno putem rizoma, i čak i najmanji deo korena može se razviti u novu biljku. Zbog toga se veoma brzo širi duž reka, puteva, železničkih pruga i na zapuštenom zemljištu.
Pored toga što potiskuje autohtone biljne vrste, japanski dvornik stvara guste i gotovo neprobojne kolonije. Ovo smanjuje biodiverzitet i menja prirodne ekosisteme, jer lokalne biljke nemaju dovoljno svetlosti i prostora za rast.
Njegovo moćno korenje može prouzrokovati i materijalnu štetu. Rizomi su sposobni da prodru u pukotine u asfaltu, betonu i temeljima zgrada, što može dovesti do oštećenja infrastrukture kao što su putevi, zidovi i zgrade. Upravo zato je ova biljka zakonski regulisana u mnogim evropskim zemljama, a njeno namerno sađenje ili širenje može biti zabranjeno.
Teško za uklanjanje
Uklanjanje japanskog dvornika je dugotrajan i zahtevan proces. Samo košenje ili čupanje obično nije dovoljno, jer čak i mali delovi rizoma koji ostanu u zemlji mogu ponovo da izrastu. Najčešće se koristi kombinacija mehaničkog uklanjanja i kontrolisane upotrebe herbicida, a proces može trajati nekoliko godina.
Zbog svega navedenog, stručnjaci upozoravaju da je važno blagovremeno prepoznati ovu biljku i sprečiti njeno širenje.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
