Bugarska: Legende sa tajanstvene planine

Jedna od njih je Ljulin planina koja je u poređenju sa Vitošom, u čijem se podnožju nalazi Sofija, manje poznata turistima ali zato, pak, predstavlja odlično mesto za šetnju i uživanje u prekrasnim raznolikim pejzažima koji se otvaraju sa njenih blagih padina.

Skoro dva puta niža od Vitoše, Ljulin planina je pristupačnija za decu, starije ljude i osobe sa zdravstvenim tegobama, kaže Vladimir Georgijev, koji planinu poznaje još iz detinjstva. Zaljubljen u njenu lepotu, on je razvio projekat pod naslovom „Novo svetlo za Ljulin planinu“, u okviru kojeg istražuje ovaj kraj. Uverava da ovde šetnje najviše prijaju u kasno proleće i u jesen, ali lepo je i zimi, kada snežni pokrivač nije debeo ili u hladnijim letnjim danima: „Zbog niže nadmorske visine razlika između temperature ovde i one u gradovima je manja što ne pretpostavlja da se u najvrućim mesecima u planini može naći hladovina“, kaže on.

Na području Ljulin planine ima nekoliko aktivnih manastira, kao što su Klisurski manastir Svete Petke, Gornobanski manastir Sv. Ćirila i Metodija i Divotinski manastir.

Ovaj poslednji je osnovan 1046. godine, što znači da će u ovom veku biti obeleženo 1.000 godina njegovog postojanja, navodi Vladimir Georgijev i priča legendu o njegovom nastanku:

„Dvojica seljaka našla ćup sa blagom. Bacila ga na magarca i rekla da će tamo gde magarac stane i legne na zemlju sagraditi manastir. Magarac se srušio i predao Bogu svoj duh između dva potočića. Tamo je osnovan manastir Svete Trojice, koji je tokom vekova bio središte književnosti s manastirskom školom. Manastir je za vreme Osmanske vladavine na našem podneblju spaljivan i tri puta obnavljan. U sadašnjem obliku on je od 1902. godine kada je veliki iznos novca za njegovu obnovu poklonio car Ferdinand. Poslednjih godina u okviru različitih projekata manastir je proširen. Izgrađeni su nova crkva i pomoćni objekti za stoku. Asfaltiran je put dovde iz sela Mihajlova, što je znatno poboljšalo pristupačnost kolima“, ističe Georgijev. Posmatrajući razvoj planinskog regiona i naselja tamo, Georgijev konstatuje i neke negativne tendencije: „Do kraja devedesetih godina dvadesetog veka između grada Bankje i sela u njegovoj okolini postojalo je veliko rastojanje. Danas su usled izgradnje novih objekata ta rastojanja nestala. Puno je šume posečeno, mnoge se staze ne održavaju i postaju sve teže pristupačne.“ Na području Ljulin planine depopulacija je snažno izražena. Deo sela su udaljena od sveta a broj stanovnika je dvocifreni, negde čak i jednocifreni – Deljan, Zlatuša, Raduj, kao i Mala Rakovica do koje ne vodi asfaltirani put. Drugi zanimljiv vrh u blizini vrha Rajlovo gradište je Krivi kamen koji predstavlja stenovitu formaciju u obliku piramide sa koje se otvara divan pogled na Vitošu, a kao što kaže Vladimir Georgijev, kad je vreme vedro mogu se videti i brežuljci Rile i Pirina, gradovi Sofija, Bankja i Pernik, kao i različita sela u kotlini između planina Ljulin i Viskjar i u Sofijskoj kotlini.

Prevod: Albena Džermanova… Tekst je objavljen na sajtu www.bnr.bg.