Deca (pra)istorije, zaboravljena jeftina radna snaga 1Ilustracija: Flickr

Zanimljivo je da su neka od njih do svoje šeste godine znala da naprave i glinene posude!

Ove i slične pronalaske nedavno su na skupu Evropske asocijacije arheologa u Barseloni predstavili naučnici iz raznih delova sveta. „Iako su artefakti i ostaci kostiju na osnovu kojih naučnici mogli da otkriju detalje o deci-radnicima relativno oskudni i raštrkani, od velike je važnosti istrajnost i fokusiranost istraživača da se bave ovom temom“, rekla je arheološkinja Meli L’Roj, jedna od organizatora ovog skupa.

Šta otkrivaju kosti…

Arheolog Hans Rešrajter iz Prirodnjačkog muzeja u Beču posvetio se izučavanju pronađenih kostiju za koje se veruje da su pripadala deci, i o tome šta te kosti govore o njihovom životu i detinjstvu. Rešrajter trenutno radi na ljudskim ostacima pronađenim u prastarom rudniku soli u austrijskom Halštatu. Tamo je, zajedno sa kožnom kapom iz 1300-1000. godine pre nove ere – koja po veličini odgovara dečijoj glavi – pronađen i veoma mali alat, za koji se pretpostavlja da su ga koristila deca. Ovo znači i da su u rudnicima na teritoriji današnje Austrije deca radila minimum dva veka ranije nego što se prvobitno smatralo.

Deca (pra)istorije, zaboravljena jeftina radna snaga 2

Zanimljivo je da se deca u praistoriji nisu isključivo bavila teškim, napornim poslovima. Kada je L’Roj analizirala gomilu ostataka skeleta iz praistorijskih grobova u Francuskoj, pronašla je tri dečija zuba sa cilindričnim brazdama. „Takve promene nastaju onda kada ljudi dugo koriste zube kako bi istezali ili omekšavali biljni materijal ili životinjske tetive, i to tokom dužeg vremenskog perioda“, objašnjava L’Roj. Taj materijal je, dodaje ona, verovatno korišćen za šivenje ili pravljenje korpi. Zubi su pripadali deci uzrasta jedne do devet godina, koja su živela negde između 3500-2100. godine stare ere, što se svrstava među najstarija svedočanstva o tome da su deca bila uključena i u „finije“ radove. L’Roj sada planira da pretraži ljudske ostatke iz više od 30 grobnica u Francuskoj iz istog vremenskog perioda, i očekuje da će naći još dokaza o deci-radnicima.

…a šta artefakti?

Kada je arheolog Stiven Dorland sa kanadskog Univerziteta u Torontu pregledao ostatke keramičkih posuda iz 15. veka, pronađene u jednom praistorijskom selu na jugu Kanade, video je malene tragove od noktiju na njima. Njihova veličina je pokazala da su deci uzrasta šest godina pravila ove glinnene posude.
Osim činjenice da su deca veoma ranog uzrasta pravila ove posude, ovde je zanimljiva još jedna činjenica, ističe Dorland. U mnogim modernim društvima, kao i u onim starim, samo su glinene posude izvrsnog kvaliteta išle u peć. Kod ovih, kanadskih, koje su pravila deca, primetne su greške, tj. vidi se da je reč o nečijim prvim koracima u pravljenju posuda – ali su i one, takve, dogurale do peći. „To pokazuje da su deca u ovim zajednicama imala određeni nivo društvenog kredibiliteta“, objašnjava Dorland.

Ni deca na prostoru današnje Litvanije nisu uspevala da pobegnu od svog vremena, pa su tako cigle i crepovi iskopani sa jednog srednjevekovnog dvorca u toj zemlji obelodanili otiske svojih mladih (i malih) kreatora. Analiza brazdi otisaka sugeriše da su deca starosti 8-13 godina napravila više od 10 odsto građevinskog materijala koji je iskopan, kaže arheolog Povilas Blaževičius iz Nacionalnog muzeja Palate Velikih vojvoda Litvanije.

S obzirom na to da Litvanija nema sačuvane pisane izvore o angažovanju dece kao radne snage tokom istorije, ovakvi, fizički tragovi predstavljaju jedini dokaz o njihovoj angažovanosti na fizičkim poslovima na tlu Litvanije star nekoliko vekova, objašnjava Blaževičius.

U saradnji sa Centrom za promociju nauke, „Danas“ predstavlja izabrane priče sa naučnopopularnog portala elementarium.cpn.rs

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.