Evropa: Dobri duh praznika 1Foto: DAREK DELMANOWICZ / EPA

Za njega pouzdano znamo da je bio istorijska ličnost. Rodio se u Miri (današnja Turska) 15. marta 270. godine, a umro 6. decembra 343. po gregorijanskom, odnosno 19.12. po julijanskom kalendaru.

Zauzimao je mesto u visokom sveštenom redu kardinala i zato nosio crvenu mantiju preko bele košulje.

Bio je poznat kao čudotvorac i dobročinitelj. Izgleda da je pomagao sirotinju ostavljajući im po koji dukat u cipele ili čarape koje su se sušile kraj ognjišta.

Zato se u mnogim zemljama uvrežio običaj praznovanja u njegovu slavu, koji je posebno snažno obeležio tradiciju holandskih naroda.

Od Srednjeg veka do danas, prve subote iza 11. novembra počinje proslava SinterKlas (Sinterklaas), kada Sveti Nikola – Sinterklas predvodi svečanu povorku i započinje vreme darivanja. Praznik traje do 6. decembra, kada narod radosno, sa dobrim željama, ispraća sveca na belom konju…

Kako su Holanđani bili osnivači NJu Amsterdama koji će kasnije postati NJujork, izvršili su snažan uticaj na ostale doseljenike i Sinter Klas postaje Božić Bata ili Deda Mraz, nasmejani, punački deka s bradom koji deli poklone, najvažniji deo božićnog slavlja. Konačan izgled za moderne naraštaje podariće mu dizajneri iz Coca Cole.

Jelka ili Božićno drvo takođe ima čudan „razvojni put“. Tokom srednjeg veka, u mediteranskim zemljama javlja se običaj kićenja zimzelenih stabala crvenim jabukama, kao simbol Rajskog drveta, a 1510. godine u Rigi (Letonija) prvi put je svečano, na glavnom trgu, spaljena velika jelka uz radosni ples.

Običaj koji će se brzo proširiti čitavom Severnom Evropom.

Kićenje jelki po kućama počelo je vrlo kasno, prvi put u Beču, tek 1806. godine, a oko 1840. u Parizu i Londonu. Kraljica Viktorija bila je veliki zagovornik ovog rituala, jer je još kao devojčica kitila jelku u svojim odajama. Kao vladarka „Imperije u kojoj sunce nikada ne zalazi“, lako je uspela da proširi običaj širom sveta.

Tako će Sveti Nikola i okićena jelka postati sastavni deo, osnovni simboli božićnih i novogodišnjih praznika, simboli darivanja i dobrog raspoloženja, toplote doma i bliskosti ljudi.

Bilo bi lepo kada bi Novu godinu i Božić slavili češće, jer bi dobra energija i pozitivne misli bili više prisutni među ljudima. Dobri duh bi učinio da Dart Vejder koji živi u svima nama teže podiže mračnu glavu i dolazi do reči i dela. Boje bi svakako bile lepše, kao i svitanja.

Zato vam od srca želimo da mislite dobro i budete dobro, čak i ako dukati izostanu… Srećni praznici!

Autor je kreator dalekih putovanja u agenciji Odeon World Travel

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.