"Fića" kao simbol Jugoslavije 1Foto: Vikipedija/Dani 7C3

U fabrici Zastava u Kragujevcu 18. oktobra 1955. godine proizveden je prvi od 923.487 automobila „Zastava 750“, popularni „Fića“.

Ovaj automobil, koji se pojavio u trenutku industrijskog razvoja Jugoslavije, pravljen je po licenci italijanskog Fijata, po kom i nosi nadimak.

Bio je obožavan zbog svoje ekonomičnosti, pa ga je mogao priuštiti i prosečan građanin. Pored građanstva, „Fiću“ su koristile i državne službe – policija, pošte, domovi zdravlja i drugi.

Sve je počelo nakon izlaska zemlje iz Drugog svetskog rata. Novoformirana Federativna Narodna Republika Jugoslavija je ubrzano krenula u industrijalizaciju ali su standard i kupovna moć građana i dalje bili veoma niski.

Bez obzira na to, državno rukovodstvo je razmišljalo o proizvodnji putničkih automobila. Međutim, da bi fabrika poslovala održivo, procenjeno je da mora da proizvede i proda bar 10.000 automobila godišnje. Kako je to delovalo nemoguće, opravdanost projekta je dovedena u pitanje.

Vojni vrh je, u to vreme, za svoje potrebe, od preduzeća „VTZ“ u Kragujevcu zatražio da otkupi licencu za proizvodnju vozila „Džip Vilis overland“, i to su bila prva vozila koja su sastavljana u Zastavi, još 1953. godine.

Kasnije je, na apel rukovodstva Zastave, uprkos tenzijama koje je Jugoslavija imala sa Italijom a koje su se ogledale u Tršćanskoj krizi, država odlučila da, ako već Trst nije naš, možda bi „Fića“ mogao da bude.

Započeti su pregovori sa Fijatom a vodio ih je inženjer Branko Nikolić. Nakon četiri meseca mukotrpnih pregovora, postignut je, pod velom tajnosti, konačan dogovor i 1954. godine počela je montaža, prvo vojnog terenskog vozila Fijat AP-55, poznatog i kao Kampanjola a zatim i putničkih vozila Fijat 1400 BJ i Fijat 1100 B.

Osamnaestog oktobra 1955. svakodnevnica u Jugoslaviji je promenjena jer je u kragujevačkoj Zastavi napravljen automobil „Zastava 750“.

Prvi primerak imao je svega 23 konjske snage, a poslednji, proizveden 1985. godine imao je 27 konjskih snaga i dan danas se čuva u muzeju „Zastava“. Prodaja nije jenjavala ni kada su se pojavili dosta bolji automobili, a „Fića“ je doživeo svetsku popularnost.

Ukupno je u svetu proizvedeno gotovo pet miliona primeraka ovog automobila, od toga najviše u fabrici u Torinu 2.695.197, u Zastavi 923.487, u Španiji 814.926, Argentini 304.016, u Nemačkoj 172.000 i u Čileu oko 12.000 automobila.

„Fića“ je bio simbol vremena u kom je gotovo svako mogao da kupi nešto što je u tom trenutku predstavljalo izuzetan kapital, ali i simbol prosperiteta jedne zemlje, koja je brinula o običnom, radnom čoveku, tako što mu je pružila mogućnost da sebi i svojoj porodici priušti ekonomičan automobil po pristupačnoj ceni.

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

6 reagovanja na “„Fića“ kao simbol Jugoslavije”

  1. … dobili smo licencu za fiću i tristaća gratis, kasnije za stojadina pa se zapitam šta su radili oni silni inženjeri sa debelim platama u Zastavi, desetinama godina !?

  2. Opet smaranje sa Jugoslavijom. Fica je bio i simbol Spanije, Seat ih je napravio milion, pravio ga je i Puch, Nemci, cak i negde u Africi. O Italiji i da ne pricamo.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.