Iran i ljubav koja nije preživela dvor: Život princeze Soraje

Iran je tada dobio svoju novu kraljicu, ali i princezu koja će kasnije postati poznata kao „princeza tužnih očiju“.

Priča kaže da se šah, tada već razveden od princeze Fawzije iz Egipta, „zaljubio“ u fotografiju osamnaestogodišnje Soraje i hitno je pozvao u palatu na večeru sa kraljicom majkom, Tadž ol-Moluk.

Nakon večere, njen otac navodno joj je rekao: „Šahu si se mnogo dopala. Jesi li spremna da se udaš za njega?“

Već sledećeg dana, par se verio – šah joj je zaprosio 22,37-karatnim dijamantskim prstenom.

Soraja je odrasla u Nemačkoj i bila je katolkinja, što je izazvalo veliko nepoverenje u Iranu.

Verske vođe su bile protiv braka, tvrdeći da šah ne bi trebalo da se ženi „poluevropskom devojkom“ koja nije odrasla u islamskoj veri.
Godinama kasnije, Soraja je napisala: „Bila sam neuka. Nisam znala skoro ništa o geografiji i legendama svoje zemlje; ništa o njenoj istoriji, ništa o muslimanskoj religiji.“

Venčanje

Pošto se Soraja razbolela od teškog tifusa, venčanje je odloženo sa 27. decembra 1950. na 12. februar 1951, dve godine nakon što su se upoznali.

Iako se nije potpuno oporavila, odlučeno je da se ceremonija mora održati. Po legendi, šah joj je svakog dana tokom bolesti donosio nakit, ostavljajući ga na njenom jastuku.

Venčanje je održano u Palati Golestan. Mlada je nosila venčanicu kuće Christian Dior, sašivenu od 34 metra srebrnog lamea, ukrašenu sa 6.000 dijamanata, biserima i 20.000 pera marabua. Haljina je imala i jaknu i veo, a navodno je težila čak 20 kilograma. Bila je toliko teška da je jedna dvorska dama tokom ceremonije morala da skrati šlep makazama kako bi olakšala haljinu.

Nakon ceremonije, jakna i veo su zamenjeni smaragdnim i dijamantskim nakitom, a dodat je i deo iz krunske kolekcije. Pošto je bila sredina februara, a palata nije bila grejana, mlada je uveče dobila bundi od nerca i vunene čarape kako bi se ugrejala.

Prinuđeni da se razvedu

Sedam godina kasnije, pošto Soraja nije mogla da rodi naslednika (lekari su rekli da neće moći da zatrudni „godinama“), par je bio prinuđen da se razvede. Godine 1958. šah je javno i sa suzama u očima objavio razvod. Soraja je rekla da je to bila „žrtva sopstvene sreće“.

Već naredne godine, šah se oženio Farah Dibom, sa kojom je imao četvoro dece, uključujući i dva sina. Ipak, ironično, njegov naslednik se ispostavio kao „nepotreban“ – politički nemiri 1978. i 1979. godine doveli su do stvaranja Islamske Republike koja je zamenila njegov režim. Šah je preminuo godinu dana kasnije, u julu 1980.

Gluma, Pariz i zabave

Nakon razvoda, princeza Soraja je zadržala titulu NJKV Princeze Irana i dobijala značajnu finansijsku podršku. Živela je kao kosmopolitska jetseterka širom Evrope. Čak se i okušala kao glumica – pojavila se u filmu I tre volti iz 1965. godine (Tri lica), a igrala je i lik po imenu Soraja u filmu She.

U poslednjim godinama života, živela je u Parizu, u aveniji Montenj broj 46. Često je prisustvovala zabavama vojvotkinje de La Rošfuko i pila u baru hotela Plaza Athénée, preko puta svog stana. Društvo su joj često pravili poznate ličnosti iz sveta pariškog visokog društva, među njima i Lili Kler Saran.

Tužan život

Uprkos raskošnom životu, Soraja nije uspela da pronađe pravu sreću.
Njena velika ljubav, režiser Franko Indovina, poginuo je u avionskoj nesreći. Kada je saznala da njen bivši muž umire od raka kasnih sedamdesetih, pisala mu je, rekavši da ga još uvek voli i da želi da ga vidi. On joj je odgovorio da bi voleo da je vidi. Međutim, kada je stigla u Egipat, gde je bio u egzilu – već je bio mrtav. Njihovu priču, ispunjenu tugom i čežnjom, istoričar Abas Milani opisao je kao sudbinu „zaljubljenih koje je zvezde razdvojile“, piše Tatler.