Foto: WikipediaMeđutim, tim italijanskih arheologa koji istražuju drevni grad, nedavno je u kući koju su iskopali pronašao zid sa datumom koji – preveden na moderni kalendar – označava 17. oktobar. Arheolozi veruju da je ovaj datum ugljem upisao jedan od radnika koji su renovirali kuću pre erupcije Vezuva.
„S obzirom na to da je pisan krhkim i slabo postojanim ugljem, koji nije mogao dugo da traje, vrlo je verovatno da je napisan u oktobru 79“, izjavio je Masimo Osana, direktor nalazišta.
Osana smatra i da bi tačan datum erupcije mogao da bude 24. oktobar.
Ukoliko je ovo otkriće zaista tačno, onda će knjige i udžbenici iz istorije i arheologije širom sveta pod hitno morati da se promene. Kada je o pređašnjem datumu reč – 24. avgustu – za njega znamo zahvaljujući pismu koje je očevidac erupcije, Plinije Mlađi, poslao svom prijatelju, rimskom istoričaru Tacitu, 30 godina nakon događaja koji je Pompeju zatrpao u pepeo i prašinu.
Da li skorašnje otkriće zapravo znači da je Plinije Mlađi, slučajno ili namerno, napisao pogrešan datum u pismu svom prijatelju? Na ovo pitanje verovatno nikada nećemo znati tačan odgovor. Međutim, ono što se pouzdano zna jeste da originalno pismo nije preživelo – tako da se moderno razumevanje Plinijevih reči zasniva na prevodima i transkriptima koji su nastajali tokom vekova. Zanimljivo je i da su različite kopije pisma sadržale i najrazličitije datume – od avgusta do novembra, ali je 24. avgust odavno uzet kao tačan datum smrti Pompeje. Različiti datumi su najverovatnije proizvod konfuzije u vezi sa antičkim i modernim sistemom brojanja dana, tvrde mnogi arheolozi i istoričari.
Bilo kako bilo, ugljani natpis na belom zidu kuće u drevnoj Pompeji nije jedini „znak“ da se erupcija odigrala u oktobru. Pređašnja istraživanja su otkrila kalcifikovanu granu sa bobicama koje se normalno javljaju u jesen. Osim toga, tokom godina su pronađeni i kazani koji sugerišu da se katastrofa nikako nije desila na vrhuncu leta.
Vest o novootkrivenoj „škrabotini“, kako to kažu pompejski arheolozi, nije oduševila samo naučni svet već i italijanske zvaničnike, pa je tako ministar kulture ove zemlje Alberto Bonizoli izjavio da je reč o „izuzetnom otkriću“ zbog kog će knjige iz istorije morati da se ispravljaju.
U saradnji sa Centrom za promociju nauke, „Danas“ predstavlja izabrane priče sa naučnopopularnog portala elementarium.cpn.rs
Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa
U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.
Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.
Povezani tekstovi:
Paleoumetnost – između nauke i umetnosti
Digitalni kalendar za 2021. godinu
Po rimljanskom kalendaru, oktobar je bio osmi mesec u godini, sve dok Julije Cezar i Oktavijan Avgust nisu u kalendar uveli mesece koji nose njihova imena. Ovi novi meseci umetnuti su nakon šestog meseca (junius), pa je sedmi mesec (septembar) postao deveti, a oktobar deseti. Obrazovani naučnik Plinije svakako je se držao zvaničnog kalendara, dok se radnik orijentisao prema ranijem kalendaru, pa je moguće da obojica pominju isti 24. dan u mesecu !