Kako dugotrajan zatvor može da utiče na vaše zdravlje, pokazuje studija

Prema pregledu studija iz 2023. godine, koji je objedinio podatke iz desetina istraživanja, primećene su značajne razlike između crevnog mikrobioma „brzih“ ljudi i onih koji imaju problem sa zatvorom.

Pošto je ljudski crevni mikrobiom direktno povezan sa zdravljem, ovo bi moglo imati posledice koje su do sada bile zanemarene.

Posebno se spori prolaz hrane kroz creva i zatvor povezuju sa metaboličkim i upalnim poremećajima, kao i neurološkim bolestima poput Parkinsonove bolesti.

Razumevanje mikrobioloških obrazaca povezanih sa različitim vremenima prolaska kroz creva moglo bi pomoći u razvoju novih načina lečenja i praćenja ovih stanja.

„Uzimajući u obzir individualne i unutrašnje razlike u vremenu prolaska kroz creva, možemo unaprediti razumevanje odnosa ishrane, mikrobiote i obrazaca povezanih sa bolestima“, piše tim koji predvode nutricionistkinja Nikola Proházkova i Henrik Rager sa Univerziteta u Kopenhagenu, piše Science Alert.

„Sve u svemu, potrebno je bolje razumevanje složenih dvosmernih odnosa između crevne mikrobiote i vremena prolaska sadržaja kroz creva kako bismo bolje razumeli varijacije mikrobioma u zdravlju i bolesti.“

Crevni mikrobiom i zdravlje

Ljudski crevni mikrobiom, odnosno zajednica bakterija u crevima, ima ključnu ulogu u zdravlju. Na njegov sastav utiču različiti faktori – od ishrane i vežbanja, do bolesti.

Istraživači su želeli da ispitaju da li postoji još jedan, jednostavan faktor koji se često zanemaruje: koliko dugo bakterije ostaju u kontaktu sa sadržajem u crevima pre nego što on napusti organizam.

Analizirani su podaci iz prethodnih studija koje su obuhvatile hiljade ispitanika – i zdravih osoba i pacijenata sa stanjima poput sindroma iritabilnog creva, zatvora i ciroze jetre.

Kako se meri vreme prolaska kroz creva

Praćenje crevnog tranzitnog vremena nije jednostavno. Koriste se različite metode – od kapsula sa senzorima koje se progutaju i prate prolazak kroz digestivni sistem, do jednostavnih vizuelnih testova poput Bristolove skale stolice.

Ova skala klasifikuje stolicu od tvrdih, sitnih grudvica (spor prolaz) do vodenaste konzistencije (brz prolaz). U nekim studijama koristi se i vreme prolaska plavog bojila ili kukuruza kroz organizam.

Cilj svih metoda je isti – proceniti koliko dugo hrana ostaje u debelom crevu. Što je duže zadržavanje, bakterije imaju više vremena da fermentišu sadržaj, utiču na kiselost i proizvode metabolite koji mogu uticati na zdravlje.

Šta su istraživači otkrili

Rezultati analize pokazali su zanimljive obrasce. Ljudi sa bržim prolazom sadržaja kroz creva imaju potpuno drugačiji mikrobiom u odnosu na one sa sporijim tranzitom.

Kada se u analize uključi i vreme prolaska, moguće je preciznije predvideti sastav mikrobiote nego kada se posmatra samo ishrana.

Osobe sa bržim prolazom češće imaju bakterije koje brzo rastu i bolje se prilagođavaju ishrani bogatoj ugljenim hidratima i siromašnoj mastima. Kod sporijeg prolaza češće dominiraju vrste koje se hrane proteinima.

I jedni i drugi ekstremi imali su manju raznovrsnost mikrobioma u poređenju sa osobama sa „prosečnim“ tranzitnim vremenom, što sugeriše da i prebrzo i presporo kretanje stvaraju uslove u kojima određene bakterije dominiraju.

Zatvoreni krug u crevima

Ovakvo okruženje može da stvori „povratnu petlju“, u kojoj dominantne bakterije svojim metabolitima dodatno učvršćuju postojeće stanje u crevima.

Sve to ukazuje da je vreme prolaska sadržaja kroz creva važan, ali često zanemaren faktor u razumevanju zdravlja mikrobioma i reakcije organizma na terapije poput probiotika.

Zašto to nije isto za sve

Ovi nalazi mogu objasniti i zašto isti saveti o ishrani ne deluju jednako kod svih ljudi. Dve osobe mogu pojesti isti obrok, a imati potpuno različite reakcije – u zavisnosti od toga koliko brzo njihov digestivni sistem funkcioniše.

Brzina prolaska kroz creva može uticati i na to kako organizam reaguje na suplemente i lekove koji deluju u digestivnom traktu.

Istraživači zaključuju da bi uključivanje merenja tranzitnog vremena u studije o mikrobiomu moglo značajno unaprediti razumevanje veze između ishrane, crevnih bakterija i bolesti.

Takva saznanja, navode oni, mogu biti ključna za prevenciju, dijagnostiku i lečenje različitih bolesti – ne samo u digestivnom sistemu, već i šire u organizmu.