Kako ratni požari utiču na klimu? 1Foto: Pixabay/Carabo Spain

Na posao putujete biciklom, koristite štedljive sijalice i uopšte uređaje koji troše malo energije, nikada ne letite avionom, oslanjate se na obnovljive resurse i na svaki način pokušavate da smanjite sopstveni CO2 otisak.

Globalno zagrevanje koje je izazvano bespoštednim spaljivanjem fosilnih goriva i koje bi, sudeći po izveštajima Međuvladnog panela za klimatske promene (IPCC), ako srednja globalna temperatura poraste za više od 1,5 stepeni, dramatično izmenilo planetu, ne može se, naime, zaustaviti ako svaki pojedinac ne pokuša da umanji emisiju ugljen-dioksida.

I onda, s večeri, kad ste učinili sve što je u vašoj moći, uključite vesti i posmatrate kako se na drugom kraju sveta vodi – rat. Gore naftna polja, gusenice tenkova pokretanih dizel motorima gaze preko plodnih polja, ljudi napuštaju uništene domove, eksplodiraju bombe na putevima, vojni avioni u niskom letu nadleću sela, a ljuti plamen guta pogođene kuće, dok se dim nad ratištem podiže ka nebu. I sa njim, gore visoko, raste koncentracija ugljen-dioksida.

Uz mnoga teška zla koja se rađaju u oružanim konfliktima, najmanje je ispitano pitanje klimatskih promena do kojih ratovi dovode, piše Slobodan Bubnjević za portal Klima101.rs.

U skorašnjoj analizi koju je napravila organizacija Conflict and Enviromental Observatory (CEOBS) procenjuje se da je samo u sukobima tokom prethodne, 2020. godine, oslobođeno 1.456 miliona tona ugljen-dioskida.

Ova količina CO2 potekla je od požara koji su se dogodili u ratnim zonama (od kojih su, istina, neki buknuli i na sasvim „mirnodopski“ način), a srazmerna je godišnjem CO2 otisku polovine Evrope (prema Worldmeter podacima, veća je čak 35 puta od godišnje emisije u Republici Srbiji). Koliko klimatskim promenama zaista doprinose ratovi?

Klimatski ratovi

„Klimatski rat” je česta sintagma kad se govori o globalnom zagrevanju, javlja se u naslovima knjiga, članaka i dokumentarnih filmova, ali gotovo se nikad ne odnosi na efekte koji ratovi imaju na klimu Zemlje, već na napor da se čovečanstvo ubedi u nužnost hitne klimatske akcije. Ova metafora je odavno i kvantifkovana – razorni efekti klimatskih promena na ekonomiju su tako merljivo upoređeni sa posledicama koje imaju ratni sukobi.

U pokušajima da se izgradi argumentacija koja bi bila ubedljiva za veliki broj ljudi, pre 15 godina napisan je takozvani Šternov izveštaj koji je u tom trenutku predstavljao sveobuhvatnu analizu posledica globalnog zagrevanja na svetsku privredu i ekonomiju, a koji je doneo poznato poređenje kako će klimatske promene do sredine 21. veka ekonomiju koštati koliko i jedan svetski rat. Mada je ova informacija naširoko korišćena, obratno, međutim, nikada nije ispitano – koliko jedan svetski rat utiče na klimu Zemlje?

Do izvesnog pomaka došlo je pre nekoliko godina, kada je u jeku migrantske krize na granicama Evrope, postalo jasno da uz druge lokalne posledice globalnog zagrevanja, kao što su regionalne promene klime, klimatski ekstremi, poplave i suše, ekonomske i političke nestabilnosti, promena klime može da utiče i na pojavu ratova.

„Klimatske promene mogu da učine oluje jačim, talase hladnoće dužim, a zalihe vode manjim. Međutim, da li mogu da izazovu rat?”, objavio je Mark Fišeti, autor časopisa Scientific American koji je prvi javno ukazao na istraživanje koje je povezalo klimu i rat u Siriji.

Naime, u martu 2015. godine, u prestižnoj američkoj publikaciji Proceedings of the National Academy of Science objavljeno je istraživanje koje je tada osvetlilo klimatske promene iz sasvim novog ugla.

Istraživanje koje je predvodio Ričard Siger sa Univerziteta Kolumbija u SAD pokazalo je da su rat u Siriji i posledično migrantsku krizu u najvećoj meri izazvale – klimatske promene. Zbog toga je neko mogao pomisliti kako klimatolozi liče na čoveka sa čekićem koji u svemu vidi ekser, ali pomenuta studija je, na temelju višegodišnjih meteoroloških podataka, javno otvorila ovo pitanje i podstakla niz sličnih istraživanja.

Naime, u Siriji je u periodu od 2006. do 2011. godine zabeležen najduži i najstrašniji period suše. Ovakvi ekstremi su lokalna posledica globalnog zagrevanja koja će na Bliskom istoku i na Mediteranu biti sve učestalija do kraja veka.

Petogodišnja suša u Siriji gotovo je uništila poljoprivrednu proizvodnju u ruralnim sredinama. To je dovelo do prvog, inicijalnog talasa migracija – od sela ka gradovima u Siriji.

Sirijski gradovi su postali utočišta i pre nego što je rat počeo. Izbeglice, glad i kriza su u narednim godinama dovele do serije nestabilnosti, do revolucije i potonjeg stravičnog građanskog rata. Migracija se nakon toga nastavila, ka Evropi, pojačavajući intenzivni priliv migranata na Zapad.

Faktori rizika

Prošle godine, prestižni časopis Nature objavio je zapaženu studiju Climate as a risk factor for armed conflict koja je definitivno procenila kako „intenziviranje klimatskih promena povećava rizik od oružanih sukoba u budućnosti”.

U radu koji sa saradnicima potpisuje Katarina Mah sa Stenforda, pokazana je veza između ratova i klimatskih promena, ali je ukazano da drugi faktori kao što su nizak socioekonomski razvoj i slaba država ipak igraju veću ulogu od klime. „Mehanizam veze klima-rat i dalje je nepredvidljiv”, navode istraživači sa Stenforda.

Tekst u celosti čitajte na portalu Klima101.rs.

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.