Foto: Pixabay / StockSnap

Iako se za ne tako blisku budućnost najavljuju određeni revolucionarni pomaci, dominantna tehnologija danas je litijumska. Uz te se baterije, inače, i dalje vežu određeni mitovi. Za razliku od nikal-kadmijevih baterija iz prošlosti, nije ih potrebno kalibrirati, testirati, prazniti ni puniti do kraja, ali svejedno imaju svojih specifičnosti (da ne spominjemo da su prilično zapaljive u određenim uslovima).

Litijumske baterije imaju i svoj vek trajanja, koji je negde između tri i pet godina, a većina proizvođača telefona navodi da njihove baterije mogu izdržati između 300 i 500 ciklusa punjenja (jedan ciklus je jedno punjenje od 0 do 100 posto). To sve je, međutim, na papiru, u praksi se češće događa da do degradacije dolazi već nakon dve godine, a neka istraživanja pokazala su da baterije propadaju već nakon 100 ciklusa punjenja. Nakon toga više neće moći držati svoj puni kapacitet, nego će pasti na 80-ak odsto.

Kada puniti bateriju?

Pravilo s litijumskim baterijama je da bi bilo idealno kada bi većinu vremena mogle biti na oko 50 odsto napunjenosti. Kada padnu ispod 50 odsto, malo ih dopunite, ali probajte ih ne puniti sasvim do 100 odsto. Iako se neće dogoditi apsolutno ništa ako to radite – pa ni ako to radite redovno – za što bolje zdravlje baterije i duži vek trajanja bolje je ne ići sasvim do kraja. Takođe, probajte da ne puštate bateriju da padne ispod 20 odsto. Često se postavlja pitanje treba li pustiti bateriju da padne na nulu pre nego što se napuni – ne treba. To pravilo vredilo je za baterije na bazi nikla, koje su imale takozvani “memorijski efekt”.

Što je memorijski efekt?

Memorijski efekt je teza da baterije “zaborave” na kapacitet koji se ne koristi redovno. Na primer, ako učestalo bateriju punite kada padne na 20 odsto i pustite je da ode do 80 odsto, teorija kaže da će baterija naprosto zaboraviti na preostalih 40 odsto (onih od 0 do 20 te od 80 do 100 posto). To je, otprilike, bilo tačno za nikal-metal-hidridne i nikal-kadmijeve baterije, ali one se u modernim telefonima (i ostalim uređajima) više gotovo uopšte ne koriste. Dakle, kod litijumskih baterija treba raditi upravo suprotno: dopunjavati ih tokom dana i ne puštati ih da odu na 0 te do 100 posto.

Što je mAh?

mAh je standardizovana oznaka za kapacitet baterije i iskazuje ga u miliamper satima (miliampere hour). To naprosto znači da ako imate bateriju kapaciteta 1000 mAh, ona će moći na jedan sat strujom služiti potrošaču kojem treba 1000 miliampera (mA), odnosno jedan Amper (A). Ako ima kapacitet od 5000 mAh, isti će takav potrošač moći raditi pet sati. Voltaža se, pak, iskazuje u Voltima (V) i odnosi se na stepen potrošnje. Najjednostavnije poređenje bilo bi s rezervoarom u automobilu. Voltaža u tom slučaju pokazuje koliko se goriva troši, a mAh se odnosi na kapacitet rezervoara. Što veći rezervoar, to će duže neki uređaj raditi.

Kada puniti bateriju do kraja?

Eksperti preporučuju da se napravi celi ciklus punjenja – dakle od 0 do 100 posto – jednom mesečno. To će rekalibrirati bateriju, nešto kao resetovanje računara. Isto vredi i za tablete i prenosne računare.

Smem li ostaviti telefon na punjaču preko noći?

Naravno. Premda bi, dakle, bilo bolje iskopčati ga iz struje na oko 80 odsto, telefon je dovoljno pametan da sam prestane da se puni kada dođe do 100 posto. Međutim, možda nije zgoreg u tim situacijama izvaditi uređaj iz zaštitne maske, ako je imate, jer se litijumske baterije zagrevaju.

Ima li opasnosti u brzom punjenju?

Mnogi savremeni telefoni, ponajviše flagship modeli, danas dolaze s nekom tehnologijom brzog punjenja. Iako vrlo praktično, jer često u samo 15-ak minuta napuni bateriju do pola, brzo punjenje nije baš najbolje za bateriju jer može dovesti do smanjenja kapaciteta. Brzo punjenje k tome ponekad vodi do još snažnijeg zagrevanja, a ekstremne temperature nisu dobre za zdravlje baterije (ni visoke ni niske). Tačnije, ispod 0 Celzijevih stepeni količina struje je smanjena, dok se iznad, recimo, 45 stepeni količina čak i povećava, ali se tada dramatično ubrzava i degradacija baterija. Stoga, telefone nikad ne treba držati na sunčevoj svetlosti.

Sme li se koristiti bilo koji punjač?

Ako je moguće, koristite punjač koji je došao s uređajem, jer će sigurno imati potrebnu voltažu i ostale karakteristike. Ako već koristite neki drugi punjač, probajte naći neki koji je istog proizvođača kao vašeg telefona. Ako punite uređaj iz računara, preko USB kabla, puniće se otprilike upola sporije nego ako ga ukopčate u zidnu utičnicu s adapterom koji je došao uz telefon. To se događa zato što USB 2.0 priključak pruža samo 0.5 ampera (A) struje, dok većina punjača pruža 1 A, a neki su već kadri davati i 2 ampera.

Spremanje na duži period

Ako znate da bateriju nećete koristiti neko duže vreme, napunite je na oko 40 do 50 odsto, nikako je nemojte ostaviti praznu. Ako je ostavite potpuno praznu i tako ostane vrlo dugo, postoji mogućnost da više neće uopšte moći držati napon. Imajte u vidu da litijumske baterije ugašene gube između 5 i 10 odsto mesečno pa ih probajte redovno nadopunjavati.

Kako produžiti trajanje baterije u jednom danu?

Vrlo jednostavno – ograničite sav hardver i softver koji guta mnogo struje. Naravno i nažalost, to znači da ostajete bez većine karakteristika koje pametne telefone čine pametnima. Koraci pomoću kojih se može izvući više energije iz jednog punjenja su: smanjenje svetlosti ekrana, koji je jedan od najvećih potrošača; koristite Wi-Fi mrežu umesto 4G kada god je to moguće; potpuno ugasite prenos podataka i GSM mrežu; gledajte što manje videosadržaja; upalite štedljivi način rada, kakav imaju svi savremeni telefoni; isključite lokacijske usluge; isključite Bluetooth, NFC; uključite Airplane Mode, koji će pogasiti većinu velikih potrošača.