Proslava Uskrsa po Gregorijanskom kalendaru 1Foto: Pixabay / Couleur

Crkvena učenja kazuju da je Isus raspet u petak, subotu je preležao u grobu, u Josifovom vrtu, dok se u nedelju zorom osetio snažan zemljotres i anđeo Božji sleteo je na grob. Stražari koji su čuvali grob, u strahu su popadali kao mrtvi, a Isus je vaskrsao.

Na Uskrs je, prema verovanju, prvo Marija Magdalena srela Hrista, a potom se on ukazao i svojim učenicima. Samo učenik Toma, koji je bio odsutan, nije odmah poverovao da je Hristos uskrsnuo, pa je morao lično da se uveri. Odatle je potekla u narodu uzrečica: „Neverni Toma“.

Prema odlukama Nikejskog sabora 325. godine, koje do danas poštuju sve pravoslavne crkve, Vaskrs treba slaviti u prvoj nedelji punog meseca posle prolećne ravnodnevice, ali obavezno posle jevrejske Pashe.

Vaskrs može biti u razmaku od 35 dana, najranije 4. aprila, a najkasnije 8. maja po julijanskom kalendaru. Po gregorijanskom kalendaru, to je period od 22. marta do 25. aprila. Zbog toga je Vaskrs pokretan praznik i praznuje se tri dana.

Rimokatolička crkva je taj princip napustila 1583. godine, uvela je određene modifikacije u odnosu na princip Nikejskog sabora, a to su prihvatile, tačnije nasledile, protestantske zajednice.

Za ovaj praznik vezuje se običaj darivanja jajima. Jaje je simbol obnavljanja prirode i života, što simboliše Isusov izlazak iz groba i ponovno rađanje. Prvo obojeno jaje, koje je po pravilu crvene boje, smatra se „čuvarkućom“, odnosno zaštitnikom kuće i zdravlja.

Nadbiskup beogradski Stanislav Hočevar služi danas misu u beogradskoj katedrali Uznesenja Blažene Device Marije.

U Uskršnjoj poslanici rekao je da je godinu u svetu obeležila pandemija korone i upozorio da čovečanstvo koje je zbog nje „gotovo doslovce kleklo“, ne može biti rukovođeno samo egzaktnim naukama.

Kako je poručio, ono može „napredovati samo silinom istinskog i autentičnog ljudskog duha i silinom Božjega Svetog Duha“.

„U kriznim štabovima ovog sveta nema mesta za ‘Duh’ za ono duhovno, za ono što je čoveku kao religioznom biću, istinski bitno. Za ‘Duh’, dakle, koji jedini stvara kulturu i trajne civilizacijske tekovine…a to su upravo dostojanstvo i kvalitet svih uzajamnih odnosa, i brižna ljubav svih nas za sve nas, i za javno i opšte dobro“, rekao je nadbiskup Hočevar.

Kako je poručio, svi „treba da ispovedimo svoj opšti greh: sve dok u svojim planovima isključujemo prisustvo svog duha i Božjega Svetog Duha, ne možemo dosegnuti celoviti pogled na čoveka kao takvog, na odnose u društvu, pa ni na sveukupno zdravlje društva i pojedinaca“.

On je naveo da su proteklih decenija, mediji i časopisi, i naučna glasila, izveštavali o veličanstvenim rezultatima nauke i inovativnim naučnim otkrićima, i u mnogim laboratorijama naučnici su počeli „čak krojiti čovekovu sudbinu“, po pitanju pola deteta, boje očiju ili izgleda.

„Da li je onda moguće da u ovom ‘pobedničkom’ svetu nauke i razvoja, sićušni, nevidljivi virus kovid-19 zakoči celokupan naš progres i uspeh, i blokira nam ekonomiju“, upitao je Hočevar, dodajući da mu nije „do toga da ovde neodgovorno licitira, izvodi jeftine zaključke ili se bavi nekakvim teorijama zavere“.

On je naglasio da svi „moramo ponizno priznati: ovaj naš tako privlačni, vidljivi i opipljivi svet doslovno nas je ulovio u sopstvenu zamku“, i „to zato što pretežno živimo tako kao da stvarno i jedino postoji samo taj vidljivi, opipljivi i materijalni svet“.

Kako je rekao, „narodi i države ulažu divovske napore za telesno zdravlje i telesnu lepotu, a o čovekovom, pak, duhu, danas se ne govori mnogo“.

„Čovečanstvo, dakle, ne može biti rukovođeno samo egzaktnim naukama, samo željom za profitom, samo željom za uživanjem, karijerizmom ili samo digitalnom mrežom i video-zabavama. Čovečanstvo može napredovati samo silinom istinskog i autentičnog ljudskog duha i silinom Božjega Svetog Duha“, naglasio je Hočevar.

Srpska pravoslavna crkva, koja vreme meri po starom, julijanskom kalendaru proslaviće Uskrs ove godine 2. maja.

close
Proslava Uskrsa po Gregorijanskom kalendaru 2

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.