Renovirao je kuću, a iza zida pronašao drevni podzemni grad u kojem je moglo da živi 20.000 ljudi

Njegov postupak doveo je do otkrića Derinkujua, ogromnog grada koji se prostire do 85 metara ispod zemlje na više nivoa, a sadrži ventilacione kanale, prostore za skladištenje, crkve i stambene prostorije u kojima je moglo da boravi gotovo 20.000 ljudi, prenosi N1.hr.

BBC navodi da je ovo slučajno otkriće pružilo uvid u jedno od najsofisticiranijih podzemnih naselja na svetu.

18 nivoa

Uklesan u vulkansku stenu Derinkujua, grad se nalazi u Kapadokiji – regionu poznatom po mekom vulkanskom tufu koji je lak za obradu, a istovremeno dovoljno čvrst da održi strukturnu stabilnost.

Kako prenosi BBC, kompleks se vremenom proširio u međusobno povezanu mrežu tunela i odaja raspoređenih na 18 dostupnih nivoa, što ga čini najdubljim poznatim podzemnim gradom u Turskoj.

Arheolozi smatraju da je ovo područje obuhvatalo domove, kuhinje, prostore za skladištenje hrane, škole i mnoge druge sadržaje koji su omogućavali hiljadama ljudi da duži vremenski period žive pod zemljom.

Podzemni grad je odlikovalo izuzetno napredno inženjersko rešenje, uključujući više od 50 ventilacionih okana koja su obezbeđivala svež vazduh u celom kompleksu.

Istoričari smatraju da Derinkuju nije izgrađen odjednom, već da je postepeno širen tokom različitih epoha i civilizacija. Prema podacima Uneska, najstariji delovi možda potiču iz frigijskog perioda, tokom prvog milenijuma pre nove ere, dok su kasniji stanovnici dodatno proširili ovaj kompleks.

Istoričari pretpostavljaju da su se stanovnici tokom perioda invazija i verskih progona povlačili pod zemlju, gde su masivna kružna kamena vrata mogla da zatvore ulaze i zaštite ih od napadača.

Važno je napomenuti da su se ova teška vrata mogla pomerati samo iz unutrašnjosti podzemnog kompleksa, pružajući efikasnu odbranu od uljeza.

Samoodrživo podzemno naselje

Derinkuju je projektovan tako da omogući život ispod površine, što znači da je služio kao nešto više od pukog privremenog skloništa, navodi Bi-Bi-Si. Podzemni grad je sadržao sve neophodno za opstanak čitavih zajednica tokom više meseci, ukoliko bi se za tim ukazala potreba.

Duboki bunari snabdevali su stanovnike pijaćom vodom, dok su se posebni prostori koristili za skladištenje žita, stoke i vina. Postojale su zajedničke kuhinje i škole, kao i prostori za verske obrede, što pokazuje da je grad mogao da funkcioniše gotovo kao potpuno samoodrživo podzemno naselje.

Istraživači takođe ističu da su prirodno niske podzemne temperature pomagale u očuvanju zaliha hrane tokom cele godine, dok je razgranat sistem ventilacije obezbeđivao dovoljno vazduha za disanje, čak i na najdubljim nivoima.

Prema podacima turskog Ministarstva kulture i turizma, deo otkrivenog grada sada je otvoren za turiste, dok arheolozi nastavljaju da proučavaju tehnike gradnje, istorijski razvoj i veze sa drugim naseljima širom Kapadokije, verujući da veliki deo turske podzemne mreže još uvek nije istražen.