Kijev: Stari zapisi Mihaila Bulgakova 1Foto: Iz lične arhive

Tako je pisao Mihail Bulgakov i skoro da je neka varijanta sličnog poriva i osećanja dovela minimum tri osobe, koliko ja znam, povratku u Božijom voljom čuvani grad Kijev protekle nedelje: Vadima Jefimovića Fajštejna, Aleksandra Krilova, Viktoriju Lukjanec… i mene. A jutro te subote, 29. januara 2011. stidljivo je obasjavalo sunčevim zracima promrzli grad. Svetlo i čisti zlatni odsjaj treperili su sa kupola Sofijevske, Mihajlovske i Andrejevske crkve. Sunčevi zraci su skakutali po zamrzloj kaldrmi oko Kneževog dvora na Podolu. Spokoj se razlio Kontraktovim trgom na minus deset. A plavo sunčano nebo bez oblaka je mamilo napolje i Andrejevska ulica se polako punila svetom svih uzrasta. Mogli su se čuti mnogi jezici i sve je podsećalo na stari zapis Mihaila Bulgakova negde, desete godine XX veka:

„… Sunce se lomilo po svim prozorima, paleći po njima požare. A Dnjepr! A zalasci sunca? A Vidubicki manastir na obroncima, zeleno more potrčalo ka šarenom mrazom smirenom Dnjepru.“

Moji novi poznanici su me pozvali na koncert u uskom krugu prijatelja u Dom Bulgakova na sredini Andrejevskog spuska. Ulica i ulaz u Dom su zatrpani snegom, koji se pokazao kao deo scenografije filma Bela gvardija, koji se upravo snimao po knjizi svetski poznatog pisca Mihaila Bulgakova.

Pokazalo se da je gospodin Vadim Efimovič zakazao koncert poznate operske pevačice ukrajinskog porekla, Viktorije Lukjanec, solistkinje Bečke opere, u čast svoje izabranice, poznatog lekara anesteziologa, upravo u tom spomeniku arhitekture, Domu Mihaila Bulgakova, koji je svoju karijeru počeo kao lekar…

Za mene, pa i mnoge druge, bila je novost da je drugi stanovnik poznatog doma na adresi Andrejevski spusk 13, bio veliki ukrajinski kompozitor A. Košic, dirigent i aranžer, koji je 1919. emigrirao u Sjedinjene Američke Države i nikada se nije vratio u Kijev. Ostao je upamćen i kao umetnički direktor hora Kameli. Njegova rođaka, pevačica u tom istom horu, Nina Košic, bila je upravo ta kojoj je Sergej Rahmanjinov posvetio opus 38. U istom horu je pevala i sestra Bulgakova, Vera. Druga Mihailova sestra, Varvara, učila je u Kijevskom konzervatorijumu sa sestrom Vladimira Goroveca.

Ono što je mene posebno zainteresovalo da se udubim malo u arhive iz tog vremena je podatak da je svoje ime Kijevski konzervatorijum dobio zahvaljujući Alekseju Pavloviću Ignjatijevu, grofu, generalu gubernatoru Kijeva i praocu Kijevskog cigarnog kluba.

Program dobrotvornog koncerta poznata operska pevačica je izabrala sama. Zvučale su romanse Sergeja Rahmanjinova, uključujući i unikatni opus 38, prvi put u njenom izvođenju, a na bis je Viktorija Lukjanec otpevala romansu Valentina Silvestorova na stihove Ivana Franka Pada sneg i poznatu melodiju Miroslava Skorika, koju je kompozitor specijalno napisao za opersku divu.

Ipak je pesma kojom je otvorena večerinka bila njena izvanredna izvedba Vokaliz Rahmanjinova…

Dama kojoj je bio posvećen koncert se rasplakala, a niko od prisutnih nije mogao da ostane ravnodušan, većina ženske publike je diskretno brisala suze sa lica.

Iz knjige „Čudnovata platna (ne)ispričane priče“, izdavač: Prometej

close
Kijev: Stari zapisi Mihaila Bulgakova 2

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.