Kilogrami „podižu“ pritisak

Tema ovogodišnjeg Svetskog dana borbe protiv hipertenzije bila je gojaznost i povišen krvni pritisak, a osnovni cilj je podizanje svesti običnih ljudi o značaju i mogućnostima prevencije povišenog krvnog pritiska.

Koliko veliki problem predstavljaju bolesti srca i krvnih sudova u Srbiji najbolje ilustruju podaci po kojima oko 60 odsto svih uzroka umiranja ljudi u Srbiji čine upravo ova oboljenja. Srbija, prema podacima zdravstvene statistike, zauzima neslavno treće mesto u svetu prema obolevanju od kardiovaskularnih bolesti, odmah iza Rusije i Ukrajine. Ipak, naglašavaju stručnjaci, da za ovakvu nepovoljnu situaciju postoji rešenje, i da samo preventivno delovanje, koje uvek počinje kroz upoznavanje ljudi sa suštinom problema i mogućnostima prevencije.

Udruženje za Hipertenziju Srbije, kao član Svetske lige za hipertenziju“, organizovalo je niz manifestacija povodom Svetskog dana borbe protiv hipertenzije sa namerom da, zajedno sa institucijama i ličnostima iz javnog života Srbije, prevenciju povišenog krvnog pritiska približi običnim ljudima i motiviše ih da kroz zdrave oblike ponašanja i življenja doprinesu kvalitetu i dužini sopstvenog života.

Gojaznost je snažan faktor rizika za nastajanje arterijske hipertenzije.

Povezanost između gojaznosti i arterijske hipertenzije je veoma jaka, bez obzira na pol, uzrast, rasu. Gojazne osobe imaju 2,7 puta veću šansu da obole od povišenog arterijskog krvnog pritiska. I ne samo da gojaznost ima važnu ulogu u nastanku arterijske hipertenzije, već lečenje gojaznosti i korekcija ishrane zauzimaju značajno mesto i u lečenju povišenog krvnog pritiska – kaže prof. dr Branko Jakovljević, specijalista ishrane sa Instituta za higijenu Medicinskog fakulteta u Beogradu.

Prema njegovim rečima, svaki tretman blago ili umereno povećanog arterijskog krvnog pritiska mora da počne korekcijom ishrane i promenom loših životnih navika. To podrazumeva pojačanu fizičku aktivnost, prestanak pušenja, smanjenje stresa, manji unos alkohola. Pored toga, kod gojaznih osoba od velikog je značaja i regulisanje telesne težine. Procenjuje se da svaki gubitak od 10 kilograma može sniziti krvni pritisak kod obolelih od hipertenzije za 10-15 mmHg.

– Nefarmakološke mere za regulisanje krvnog pritiska imaju određenih prednosti u odnosu na farmakološke mere – lečenje arterijske hipertenzije primenom lekova, jer se mogu primenjivati bez ograničenja, kontraindikacija, rizika i štetnih posledica. Pored toga korekcija ishrane, prestanak pušenja ili pojačana fizička aktivnost imaju pozitivan efekat i na druge sisteme i organe, posebno na kardiovaskularni sistem – ističe prof. Jakovljević.

Promena načina ishrane, ukazuje ovaj stručnjak, kao i smanjenje telesne težine predstavljaju najznačajniji deo u okviru nefarmakološkog pristupa u lečenju hipertenzije.

Ishrana prilagođena osobama sa povišenim vrednostima arterijskog krvnog pritiska se bazira na ishrani bogatoj voćem i povrćem, sa vrlo malo masti. Prelazak na ovakav način ishrane treba da bude postepen. Izbegavajte namirnice sa visokim sadržajem soli: kao što su proizvodi konzervirani dodavanjem soli, zimnica, namirnice iz konzervi, punomasni, polutvrdi i tvrdi sirevi, industrijski obrađeni proizvodi, suhomesnati proizvodi, grickalice, keks, instant supe, prelivi, dodaci jelima. Smanjeni unos soli omogućiće obaranje krvnog pritiska kod više od polovine osoba sa hipertenzijom.

Danas, više nego ikada pre, nefarmakološke mere imaju veliki značaj u lečenju arterijskog krvnog pritiska, jer postoji veliki broj osoba sa blagom hipertenzijom kod kojih su ove mere posebno efikasne. Tek ako posle tri meseca sprovođenja tih mera ne dobijemo zadovoljavajuće rezultate treba razmišljati o započinjanju farmakološkog tretmana – zaključuje prof. Jakovljević.

Kad simptomi izostanu

Hipertenziju nazivaju i „tihi ubica“ – jer i bez simptoma može da dovede do komplikacija poput šloga ili infarkta srca. Toj „bolesti današnjice“ i njenim komplikacijama „pripisuje“ se oko 47 odsto invalidnosti.

Doziranje aktivnosti

Nažalost, porast obolevanja od povišenog krvnog pritiska beleži se na mlađim uzrastima. Reč je o esencijalnoj hipertenziji – usled smanjene fizičke aktivnosti (deca su sve češće za kompjuterom), gojaznosti, konzumiranja brze i slane hrane, kola i energetskih napitaka, alkohola, pušenja, „zamene“ dana i noći. I nagla fizička aktivnost, bez prethodnog stručnog kardio treninga, dovodi do visokog krvnog pritiska. U porastu su i „radno zavisne“ hipertenzije, kako zbog prevelikog obima posla tako i zbog neizvesnosti radnog mesta.

Pazite na jelovnik

– Smanjite unos soli. Preporuka je da se dnevno unese do pet grama

– Birajte namirnice i prelive za salatu sa najmanjom količinom masti

– Ako samo pijete sok, dodajte porciju voća uz svaki obrok ili užinu

– Ograničite unos mesa na dve porcije dnevno, što je 180 grama kuvanog mesa, ribe ili živine

– Bar jednom nedeljno jedite ceo dan vegetarijanske obroke

– Povećajte unos povrća, testenine, pirinča i mahunarki

– Koristite integralne žitarice bogate mineralima i dijetnim vlaknima umesto proizvoda od belog brašna

– Ako loše varite mlečne proizvode, kupujte mleko bez laktoze ili jogurt sa niskim sadržajem masti

Prelaskom na ovakav način ishrane očekuje se pad vrednosti krvnog pritiska za osam do 14 mmHg.