Kao u košnici orila se pesma i muzika na sve strane, prostirao se miris „brendiranog“ jela jaretine, a šarenilo nošnji oko desetak KUD-a iz raznih sela Opštine Petrovac na Mlavi krasilo je plato ispred Doma kulture u centru sela! Ispod velikog stabla jasena, u debeloj hladovini bila je široka – otvorena pozornica na kojoj su se kao na brojanici nizala KUD-a sa koreografijama i igrama iz Vlaške i šire, iz cele Srbije! Vredi spomenuti KUD-a „Kruščica“ kod Kučeva koji su igrali na štulama i koreografije KUD-a „Jeleče“ iz Novog Beograda. Sve grupe presecali su gromki aplauzi gostiju i meštana u publici, a u prvim redovima i aplauzi uprave MZ Kladovo, opštine Petrovac na Mlavi i Centra za kulturu! Oni su bili i organizatori i pokrovitelji ovih tradicionalnih takmičenja! Tako se čuva tradicija i kultura jednoga kraja, naroda i zemlje! Sve pohvale za domaćine, organizatore i pokrovitelje ove smotre!

Organizovana je i etno-izložba predmeta i rukotvorina vrednih i kreativnih ruku meštanki i žena iz okoline, kao i izložba hrane i „brendiranih“ pića ovoga kraja! Domaćini su bili dobro organizovani i veoma gostoljubivi. A na takmičenju folklora, pesme i svirke, delile su se i zahvalnice za najbolje!!!

Smotra folklora počela je po podne, a mi smo iz Beograda krenuli ujutru, pa smo imali vremena i da posetimo jednu od naših najvećih svetinja petnaestog veka – manastir Manasiju! Zaista je bilo lepo videti to velelepno zdanje, njegove sačuvane srednjovekovne freske i čuti priču kustoskinje manastira o burnoj istoriji ove svetinje, o prvoj resavskoj (prepisivačkoj) školi u Evropi, o tome da je fresno slikarstvo manastira autentično i originalno – delo ruku našeg slikara, a preteča je Vizantijskog fresnog slikarstva u petnaestom veku! Kao i priča da je pirotski ćilim „mapa“ naše tradicije, naše srednjovekovne i šire istorije, putokaz i smernice očuvanja nacionalnog identiteta i nacionalnog bića naše kulture u svim segmentima, kao i preteča je svega kasnije nametnutog i „maglovitog“ na našim prostorima i šire! Osetili smo posle Ravanice i cara Lazara duh njihovog vremena, duh vladavine njegovog sina Stefana, duh prvoga viteza Evrope, zaštitnika i vladara belog grada – Beograda! Nadahnuti dnevnim doživljajima sa ovog „hodočašća“, sa ovog kulturnog pročišćenja duše i tela, vratili smo se u kišoviti Beograd, ostavljajući oazu zelenila raspevane i razigrane Vlaške oblasti – Srbije tog popodneva i večeri.