Dva oca i tri sina treba za jedan obrok da podele tri jajeta, tako da svako dobija po jedno.
Kako će to uraditi?
Ovom zagonetkom lisabonski matematičar Tijago Hirt započinje svoj dnevnik.
Matematičko društvo „Arhimedes“ u saradnji sa dnevnim listom „Danas“ došlo je na interesantnu ideju da predstavi lični dnevnik pisan u doba korone.
Ovo nije sasvim običan dnevnik jer prikazuje kako kreativni matematičari širom sveta provode vreme u izolaciji.
Redakcija lista „Danas“ zamolila je Tijaga da vodi dnevnik u periodu od 9. do 16. aprila.
Nakon reakcije oduševljenih čitalaca Tijago je napisao prolog ove knjige, a ideja je prerasla u grupno portretisanje iskustava tokom karantina izazvanim SARS-CoV-2 infekcijom (gadno ime za gadan virus).
Osim zabavnih matematičkih glavolomki, Tijago nam govori o svojoj ličnoj sigmoidi.
Pored toga što je sigmoida matematička kriva, koja počinje postepenim rastom da bi onda napravila drastičan skok, ona predstavlja naš život koji potpada pod uticaj virusa.
U početku su to vesti o nečemu udaljenom, čak u Kini, a zatim o prvim slučajevima u Evropi, o ozbiljno pogođenoj Italiji, pa sve do otkazivanja planiranih i očekivanih aktivnosti, poslovnih obaveza i porodičnih proslava.
Tijago izolaciju provodi radno, sticajem okolnosti kroz kanale onlajn komunikacije praveći sesije sa kolegama matematičarima.
Ne zaboravlja na empatične gestove i male poklone, koji u ovakvim okolnostima mnogo znače, te tako prijateljima šalje crteže cveća.
Dnevnik završava novim izazovom: kako na pravu, nacrtanu na listu papira, poređati tri novčića tako da sa svake strane budu dva pisma ili dve glave?
Ne možemo se vratiti u normalu, problem je bio u normali.
Ovom mišlju barselonski matematičar Gvido Ramelini (osnivač katalonskog matematičkog muzeja) započinje svoj dnevnik.
Karantin provodi sa porodicom, pokušavajući da ovlada novim tehnikama onlajn komunikacije.
Nastavlja da peva u horu, ali kroz video-pozive.
Čak i matematičare, koji se bave apstraktnim entitetima i za koje nam se čini da žive u posebnom svetu sopstvene kreativne preokupiranosti, frustriraju svakodnevni problemi izazvani novonastalim okolnostima.
Pa je tako i Gvido ljut zbog nestašice maski i neadekvatnog odnosa institucija prema starijima.
Preporučuje nam čitanje istorijskog romana o Huanu Marku i piše nam o Karanfilskoj revoluciji.
Povremeno uspeva da prošeta unuke, ali pod ograničenjima, igranje u parku nije dozvoljeno.
Dnevnik završava sloganom „privatno je političko“, koji vidi kao most između bliske jučerašnjice i neposredne sutrašnjice.
Ako pomnožimo 0,6666667 sa tri, dobićemo jedinicu kao rezultat.
Dakle, broj 0,6666667 ponaša se kao razlomak jedna trećina.
Za Džejmsa Tentona, ambasadora Matematičkog udruženja Amerike, čudesna matematika uvek je predstavljala utehu u teškim okolnostima.
Džejms nam piše o posledicama pandemije u SAD.
Za tri nedelje na biro za nezaposlene prijavilo se upravo onoliko ljudi koliko stanovnika ima njegova rodna Australija.
Matematika je i dalje uteha.
Očaran je osnovom jedan i po, neobičnim aritmetičkim sistemom u kojem se svaki prirodni broj može, na jedinstven način, predstaviti kao zbir stepena sa osnovom jedan i po tako da se u dobijenom zapisu svaki stepen osnove pojavljuje najviše jednom.
Piše skice biltena za učenike osnovnih škola i njihove nastavnike, a u tu svrhu, uz pomoć senki i jednih grabulja, napravio je sunčani sat.
Govori nam o potrebi mladih da u ovakvim okolnostima ovladaju svim raspoloživim alatima za istraživanjem matematike: Guglu, Desmosu i Volfram Alfi.
Koliko je 20 manje 10?
Odgovor je 10.
Ako sam deseti u redu i vidim prijatelja na dvadesetom mestu u redu, koliko je ljudi između nas?
Odgovor je 9.
Ako pišem dnevnik svakog dana od 20. do 30. aprila, koliko će zapisa biti?
Odgovorom na ovo pitanje Džejms završava svoj dnevnik.
Jovanu Kneževiću, profesoru Šeste beogradske gimnazije, nedostaju uobičajene svakodnevne stvari, poput odlaska na pijacu.
Preporučuje nam knjigu Kita Devlina U potrazi za Fibonačijem. Trudi se da osmisli kako da bez ikakve algebre deci objasni zadatke.
Uvođenje algebarske notacije osiromašuje maštu učenika i zato je kasnije svode na šablon.
Alternativni pristupi mogli bi da poprave rangiranje naših učenika na PISA testiranju.
U slobodno vreme slaže puzle koje prikazuju srednjovekovni pogled na Kalemegdan.
Jovan je ove godine imao planove da putuje Interrejlom.
Uvek je voleo da putuje vozom, a na redu su Portugal i Španija.
Kako bi izbegao loše karantinsko raspoloženje, s porodicom odlazi u vikendicu nadomak Beograda gde sadi paradajz uz pomoć girica (fosfora) i kore od banane (kalijuma).
Jovanovi bivši učenici volonterski su se organizovali i napravili preko 60.000 vizira koje su poslali domovima zdravlja.
Takođe su Dekatlonove maske za ronjenje modifikovali i pretvorili u efikasna pomagala pri eliminisanju nagomilanog ugljen-dioksida kako bi pomogli pacijentima sa teškoćama pri disanju.
Dnevnik završava mislima o Skandinaviji i po kojom logaritamskom jednačinom.
Kiran Bahe, indijski matematičar i autor knjiga o matematičkom pristupu rešavanju zagonetki, karantin provodi u radnoj kućnoj atmosferi uz povremene predahe za društvene igre koje igra sa porodicom.
Pored brige o krastavcima koje je zasadio na terasi i sviranja gitare, Kiran u slobodno vreme razvija nove igre.
Nova igra zove se Hematriks i zasnovana je na Hemačandrinim (Fibonačijevim) brojevima.
Pridružio se fitnes klubu CULT Fit pa u okolnostima izazvanim kovidom-19 vežba „na daljinu“.
Dnevnik završava nabrajanjem svojih omiljenih pesama i zagonetkom: koliko se najviše bodova može osvojiti jednim potezom u igri Skrebl?
Serhio Belmonte, matematičar iz malog gradića Altafulja u Španiji, kroz svaki zapis u dnevniku daje nam interesantne informacije o brojevima od 37 do 47.
U slobodno vreme uživa u matematičkim zagonetkama na društvenim mrežama.
Neko je smislio igru pod nazivom Albertova nesanica: kako koristeći samo četiri broja 2, 3, 8 i 10 (bez ponavljanja) dobiti što više brojeva?
Serhio je uspeo da dobije 37.
Sina zabavlja materijalima koje pravi za muzej matematike i na taj način mu pomaže da što interesantnije pristupi učenju bojeva.
Preporučuje nam knjigu Zorana Živkovića Nemoguće priče.
Dnevnik završava mišlju Džona fon Nojmana: „Ako ljudi ne misle da je matematika jednostavna, to je samo zato što ne shvataju koliko je život komplikovan.“
Tijana Marković, programerka i populizatorka nauke iz Beograda, započinje dnevnik Ajnštajnovim paradoksom blizanaca. Slobodno vreme iskoristila je za popravljanje stubova kapije.
Dok je to radila, shvatila je koliko primenjene matematike postoji u jednom tako uobičajenom poslu libela i vinkli.
Tijana s nama deli anegdote o počecima geometrije kod Egipćana.
Harpedonapti, današnji geometri, uz pomoć užadi odmeravali su prave uglove.
Dnevnik završava Tezejevim paradoksom – ako vremenom, postepeno, promenimo sve daske jednog broda koji koristimo za plovidbu, da li je to i dalje isti brod?
Ako nije, da li je to prestao da bude zamenom prve ili poslednje svoje daske?
Na kraju našeg Kovidnevnika matematičara, Gvido Ramelini daje još jedan svoj prilog, ali unatraške.
Ovaj eksperiment je kreativan i originalan baš po meri jednog matematičara.
Trijumf osobine komutativnosti: ako se promeni redosled radnji, program se ne menja.
Od 20. do 14. aprila, kontrahronološki, Gvido nam piše o grčko-rimskim kvadratima, 3×3 i 4×4, koje možemo napraviti upotrebom boja i brojevnih vrednosti, kao i o kartaškim mađioničarskim trikovima koji u osnovi imaju kombinatoriku mađarskog matematičara Đerđa Polje.
Dnevnik završava (ili počinje?) zagonetkom o različitim načinima kojima se možemo popeti uz 6 stepenika koristeći opcije jedan-po-jedan i dva-po-dva.
U ovom kratkom prikazu dnevnika matematičara nismo otkrivali odgovore na pitalice naših kreativnih autora.
Njih ćete na kraju čitanja pronaći u poglavlju „O zagonetkama“.
U saradnji sa Centrom za promociju nauke, „Danas“ predstavlja izabrane priče sa naučnopopularnog portala elementarium.cpn.rs
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
