Liban: Od davnina stari grad Tir

Tipično arapska primorska arhitektura, sa niskim građevinama, u poslednje vreme je obogaćena raštrkanim soliterima i uređenim promenadama pored obale.

Pošto brzo obiđete arheološke lokalitete, možete da probate libanski meze i odlično vino iz susedne doline Beka.

Oko vas se nalaze ostaci jednog od najstarijih gradova na svetu – „grada kojega je starina od davnina“, kako mu starost izražava srpski prevod Biblije.

U doba Herodota, ovaj moćan feničanski grad već je imao blizu tri milenijuma.

U njemu se rodila Evropa, majka našeg kontinenta.

Tragajući za sestrom, koju je odneo Zevs u obličju bika, jedan od braće, Kadmo, doneo je Grcima i Evropi pismo.

Feničani su bili narod veštih trgovaca i moreplovaca, koji su gospodarili Sredozemnim morem, na čijim obalama su osnivali kolonije; najpoznatije su Kartagina (Hanibal je dolazio u Tir) i Kadiz u Španiji.

Oni nisu izmislili novac, ali su ga uspešno koristili; na prvom iskovanom novčiću su motivi delfina i morskog puža. Puž roda Murex proslavio je Tir.

Od njega su dobijali pururnu boju, veoma retku i skupu, koja je u staro vreme bila obeležje odeće careva.

U Vizantiji se govorilo da su deca careva „porfirogeniti“, rođeni u purpuru, a carica Teodora kazala je Justinijanu da može umreti samo kao car, jer „porfir je najplemenitii pokrov“.

Bogatstvo Tira izazivalo je vladare okolnih država. On je bio sagrađen na ostrvu, na steni – odatle mu i ime – i bio je neosvojiv.

To je grad koji je imao najviše opsada u istoriji. Asirci i Asurbanipal su ga opsedali najmanje po pet godina, a Nabukodonosor trinaest godina i nije ga osvojio.

Aleksandar Makedonski ga je osvojio i razrušio, posle sedam meseci opsade, sagradivši nasip da bi došao do visokih zidova grada na ostrvu (Napoleon ga je zbog toga visoko cenio).

Oko nasipa more je kasnije nanelo pesak i spojilo zauvek ostrvo s kopnom.

Rušenjem Tira su se obistinile kletve prorokâ Isaije i Jezekilja iz Starog zaveta, koji su gradu predvideli propast, jer se razmetao bogatstvom.

I Novi zavet pominje Tir. U njemu je boravio Isus, i tu je izveo čudo, isterivanje đavola iz obolele devojke. Jedna od prvih hrišćanskih crkava sagrađena je ovde; odavde je sveti Frumencije odneo hrišćanstvo u Etiopiju.

Rimljani su obnovili grad i ono što danas vidite iz njihovog je perioda: najveći hipodrom u carstvu; trijumfalna Hadrijanova kapija; akvadukt i ostaci nekoliko građevina.

U tom periodu u Tiru je rođen Justinijanov zakonopisac, Ulpijan. Posle Rimljana, gradom su gospodarili Arapi, a od njih su ga preuzeli krstaši.

Saladin je opsedao grad da bi ga oteo od njih; oni su sami otišli, a za sobom su u tirskoj katedrali ostavili kosti Fridriha Barbarose.

Početkom šesnaestog veka, Tir osvajaju otomanski Turci i on postaje deo naše zajedničke države; iz nje je izašao kasnije od Srbije.

Tu se završava njegova burna istorija, ako izuzmemo to da ga blizina izraeleske granice izlaže stalnim iskušenjima susedne države da u njemu zavodi red.