Mataruška Banja: Jedna banja nekad i sad 1

Ova jesen baš se baškari miholjskim oktobrom. I uz put svratismo u Matarušku Banju. Tišina. Nema nikoga. Samo lišće i gomile smeća. Hotel „Termal“ zatvoren. Ona kupatila, vile, odmarališta, sve zatvoreno. Neki ruinirani, razvaljeni, izlomljeni. Tragovi nebrige, zanemarivanja, uništavanja koji bude užas u svima koji se sećaju kako je to izgledalo. I pitanje: zašto?! Da bi se suština prevare dovela do neprepoznavanja? Moraš osetiti neopisivu tugu, a potom ljutnju. Kako je to moguće u zemlji koja se hvali svojim banjama?

A Mataruška Banja je bila sinonim uz Vrnjačku, udaljenu samo koji kilometar u kojoj sve vrvi od sveta. Topla mineralna voda otkrivena je 1897. Rečno udubljenje je prošireno, ograđeno koljem i opleteno prućem i u takvom bazenu su se kupali prvi posetioci. Prvi objekti za goste bile su poljske kolibe i šatori, a onda je izgrađeno kupatilo. Privatno društvo za korišćenje lekovite vode osnovano je 1900. Kako nije imalo dovoljno para, pravo na eksploataciju mineralne vode, prirodne i lekovite, ustupljeno je Akcionarskom društvu Mataruška Banja. Izgrađeno je nekoliko banjskih vila, kafana, uređen je park. Posle Prvog svetskog rata banja je imala 200 soba. Važan podsticaj za uređenje banje bila je izgradnja pruge Kragujevac – Kraljevo – Raška 1931. godine, čiji je jedan deo trasiran nedaleko. U januaru 1951. godine otvoreno je zimsko kupatilo. Renovirana je zgrada Centra za medicinsku rehabilitaciju. Vila „Maričić“ je 1961. godine pretvorena u reumatološko-ginekološki stacionar. Sa 740 ležaja 1974. godine u „društvenim“ i 850 ležaja u privatnim objektima, uz kamp i dečje letovalište, Mataruška Banja se ubrajala u najopremljenije u Srbiji. U centralnoj Srbiji po lekovitim bogatstvima najviše se isticala. Napisano stručno. Leče se ginekološke, reumatske, kožne bolesti, neurološka oboljenja, posttraumatska stanja, oboljenja stomaka i creva, oboljenja perifernih arterija. „Mataruška Banja, nekada među najposećenijim odmaralištima i lečilištima u Srbiji, četvrtu godinu zaredom je bez gostiju, sa zatvorenim objektima. Zaposlenima je prekinut radni odnos posle prihvatanja socijalnog programa u decembru 2015. godine. Vlada preduzima niz mera sa ciljem konačnog rešenja statusa ovih ali i drugih banja u Srbiji koje ne rade.“

Ove jeseni grafiti po zgradama nekada reprezentativnih vila i hotela bolno naglašavaju ruiniranje. Zaključana knjižara, biblioteka, galerija i frizerski salon. I ta fontana puna mahovine u kojoj se ogleda nežni kip devojke koja je spustila glavu, ne stideći se svoje lepe nagote, već prizora u kojem je ostavljena. Jeziva tuga. „Ima li koga“, kao da vrišti lik naslikan na izuzetnoj fasadi odmarališta Kozara izgrađenog 1925. kroz čije sobe sa ostacima nameštaja, polomljenih prozora i razvaljenih vrata fijuče promaha.