Medonosna pčela nezamenjiva u oprašivanju više od polovine svetskih zasada 1Foto: Pixabay / Oldiefan

U julu ove godine započeo je projekat pod nazivom Honey bees of Serbia, wild vs. managed colonies through the eyes of population geneticists (SERBHIWE).

Projekat će trajati dve godine, a finansira ga Fond za nauku Republike Srbije u okviru Programa za izvrsne projekte mladih istraživača (PROMIS).

Cilj projekta je analiza genetičke varijabilnosti medonosne pčele na teritoriji Srbije. Da bi se istraživanje adekvatno sprovelo, potrebna su pčelinja društva koja žive samostalno u prirodi (divlja i feralna), kao i društva koja uzgajaju pčelari.

„Po pitanju divljih i feralnih društava koja žive samostalno svaka informacija nam je važna i dobrodošla. Potrebno je da utvrdimo gde se ta društva tačno nalaze kako bismo mogli da izvršimo uzorkovanje nekoliko pčela radilica radi genetičkih analiza“, navodi se u saopštenju rukovodioca projekta dr Slobodana Davidovića.

Osim dr Davidovića, koji je i naučni saradnik Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković“, saradnici na projektu SERBHIWE još su: dr Aleksandra Patenković, dr Marija Tanasković, Katarina Erić i Pavle Erić. Spoljni saradnik na projektu je prof. dr Ljubiša Stanisavljević sa Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

„Što se tiče uzgajanih društava, treba nam direktna pomoć pčelara. Za naša istraživanja potrebna su nam lokalna društva, odnosno duži vremenski period stacionirana na jednom lokalitetu – i u koja nisu donošene strane matice. Razmena matica između pčelara na lokalu, odnosno u istom regionu, ne predstavlja problem za naša istraživanja, ali bi bilo dobro da znamo i te informacije (u slučaju da je takve razmene bilo). U izuzetnim slučajevima, uzorkovali bismo i društva koja vode poreklo od matica koje su donesene iz udaljenih regiona, pod uslovom da pčelari znaju odakle tačno potiču te izvorne matice“, ističe dr Davidović.

Medonosna pčela nezamenjiva u oprašivanju više od polovine svetskih zasada 2

Zapadna medonosna pčela (Apis mellifera) nezamenjiva je kada je reč o oprašivanju više od polovine svetskih zasada oprašivanih pomoću životinja.

Procenjena tržišna vrednost poljoprivrednih proizvoda zavisnih od ovog tipa oprašivanja se 2015. godine kretala između 235 i 577 milijardi američkih dolara, a prinosi 75 odsto svih svetskih zasada zavise upravo od ovog načina oprašivanja.

Pad brojnosti uzgajanih pčelinjih zajednica za posledicu ima gubitak genetičke raznovrsnosti, što je neophodan faktor koji omogućava vrstama da evoluiraju i prežive u promenjivim uslovima životne sredine.

Prvi put će podaci o genetičkoj raznovrsnosti divljih populacija medonosne pčele biti sakupljeni u regionu u kojem je ova vrsta autohtona, čime će se obezbediti osnova za obnavljanje ove ekonomski i ekološki neprocenjive vrste.

„U periodu od 10. do 20. avgusta bićemo na terenu u okolini Leskovca i Pirota. Radi lakše organizacije terenskog rada, hteli bismo da stupimo u direktan kontakt sa pčelarima koji su voljni da nam dozvole da iz njihovih košnica uzmemo nekoliko pčela radilica, ali i trutova koje bismo koristili u našim istraživanjima“, naglašava rukovodilac projekta.

Više informacija o projektu možete pročitati na sajtu Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković“ (link: https://cutt.ly/yawh6uG) ili na društvenim mrežama Fejsbuk, Instagram i Tviter naslovljenim SERBHIWE.

Predlog za društvene mreže: Prvi put će podaci o genetičkoj varijabilnosti divljih populacija medonosne pčele biti sakupljeni u regionu u kojem je ova vrsta autohtona, čime će se obezbediti osnova za obnavljanje ove ekonomski i ekološki neprocenjive vrste.

U saradnji sa Centrom za promociju nauke, „Danas“ predstavlja izabrane priče sa naučnopopularnog portala elementarium.cpn.rs

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

6 reagovanja na “Medonosna pčela nezamenjiva u oprašivanju više od polovine svetskih zasada”

  1. Ostavite pcele na miru. I do sada su, bez geneticara izvrsno radile svo posao.

    • Pa nemogu da verujem da su toliko uporni da nas uniste skroz na skroz….. A ovi „nasi poznati stručnjaci“ nista ne vide dalje od dolara…. E pa nece moci gospodo draga samo vi verujte strancima koji zele da nas uniste i naprave genetski modifikovanu pcelu pa da nam je vi prodajete…..

      • Niste baš najbolje razumeli o čemu se radi u ovom projektu…upravo je očuvanje domaće pčele i njene genetike fokus…. pokazalo se da feralna društva naše medonosne pčele imaju mnogo stabilnija društva bez ikakve pomoći čoveka…. niko im ne pomaže u borbi protiov Varoe, pa opstaju…niko ih ne prihranjuje zimi, pa opstaju. Opstaju zato što deluje prirodna selekcija. Ovaj projekat ima za cilj da utvrdi postoje li genetičke razlike između gajenih i feralnih društava koje bi objasnile razlike u premošćivanju raznih problema sa kojima se suočavaju pčele…..

  2. i ja apelujem da ne diraju nase medonosne pcele, zaista nam ne trebaju nikakve modifikovane,valjda smo svi shvatila sta nam donose modifikacije. Pore najboljeg meda ja koristim i magiju pcele najbolju gremu sa pcelinjim otrovom koja stiti, zateze i podmladjuje kozu poswbno 50+…

  3. Ideja odlicna , takav nekakav med uzima Djokovic , od nekih divljih pcela sa vrha nekih planina ,te pcele su crne , bas tako zive same i niko im ni u cemu ne pomaze u stvaranju meda ali dodju na kraju ljudi po taj med . jedva se popnu do tih skrovitih mesta ali taj med nema mu premca . Bas dobra ideja za nase prostore i nase ako ih ima atohtone pcele . Kod mene na terasi neko je zapatio pcele , mi imamo one kutije od roletni i naravno neuredni to ne otvaraju niti ciste i tu su se kod nekoga smestile , vidim da mi stalno dolaze na moj prkos , toliko su lepe , uglavnom idu na zuti ili crveni cvetic . Mnogo mi je smesno sto sam negde procitala da postoji cvet Orhideja zvana prostitutka koja imitira zenku pcele, sve ima isto kazu cak i dlacice i mala krilca i miris oponasa zenke pcele i kada dodje pravi muzijak taman spreman da se pari misleci da je to prava pravcijata pcela dok ukapira da je to cvet a ne zenka pcela ode nesretan i ne obavljenog posla

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.