Meksiko: Moćne žene iz Kojoakana 1Foto: Branko Vasiljević

Dok se nekadašnji Tenočtitlan, sada Meksiko Siti, prostirao samo na ostrvu u jezeru Tekskoko, Kojoakan je bio naselje na obali, a kada je jezero isušeno i grad osvojio njegovo nekadašnje dno, postao je predgrađe metropole.

Iz njega je Kortes upravljao obnovom razrušenog grada i Kojoakan je bio prva prestonica kolonijalnog Meksika, kao i rezidencijalni deo viđenijih konkistadora.

I danas postoji Kortesova kuća , ali on u njoj nije živeo. Nedaleko od nje je kuća u kojoj je, kažu, živela jedna od moćnih žena Kojoakana.

Na putu osvajanja Španci su sreli devojku, koju je majka prodala trgovcima, kako bi othranila sina; dali su joj ime Marina, a lokalno stanovništvo nadimak Malinče.

Pošto je poznavala lokalne jezike, prevodila je Kortesu, a zatim bila i prva savetnica i ljubavnica; rodila mu je sina.

Kada je osvajanje završeno, Kortes joj je odabrao muža, s kojim je živela u kući u Kojoakanu. Budući uz osvajače, Malinče je u istoriji zapamćena kao kontroverzna ličnost.

Kojoakan se danas prepoznaje po drugim kućama i ličnostima.

Centralno mesto zauzima Plava kuća (La Casa azul), u kojoj se rodila, živela i preminula druga heroina – slikarka Frida Kalo.

Možda nije slučajno što se ona u pismima potpisivala kao Frida-Malinče, ceneći hrabrost da se živi bez obzira na otpore okoline.

U kući su bile prisutne i druge ličnosti ove priče: njen suprug, poznati slikar-muralista Diego Rivera, još jedna moćna žena Kojoakana – glumica Dolores del Rio, lepotica i čuvena holivudska zvezda (slika u Dijegovom ateljeu), ruski revolucionar Lav Trocki…

U Kojoakanu su živeli režiser Emilio Fernandez i Kolumba Domingez („Jedan dan života“), Oktavio Paz, Bunjuel, pevačica Lila Dauns („Paloma negra“) i – Karol od Rumunije, brat kraljice Marije.

Frida je diktirala život u Plavoj kući jer je, zbog slabog zdravlja, u njoj provodila najviše vremena.

Kuća je danas muzej, bogata riznica uspomena na Fridu: njene slike, fetiši, fotografije, haljine, kao i očuvan ambijent u kome je živela sa Dijegom.

I atelje, svedočanstvo Fridinih napora da slika skoro nepokretna. Na štafelaju je jedna od njenih poslednjih slika, portret Staljina.

Slike Fridine i murali Dijegovi svedoče o njihovoj odanosti siromašnima i obespravljenima.

Možda ih je to privuklo komunizmu, mada su na listi poznanika imali i Rokfelera i Forda. Zato nije čudno što su ugostili najvećeg Staljinovog neprijatelja, „prognanog proroka“, Trockog, koji je nekoliko godina živeo u Plavoj kući.

Odselio se, neki kažu posle ljubavne afere sa Fridom, a neki zbog idejnih nesuglasica sa Dijegom, u kuću nekoliko blokova dalje. Staljin ga nije ostavio na miru.

Drugi veliki meksički muralist, Sikeiros, predvodio je neuspešan napad na kuću – tragovi metaka su još uvek u zidovima.

Trocki nije preživeo sledeći napad, ovog puta usamljenog ubice, iako je kuća bila okružena visokim zidovima.

U kući je stalo vreme, a na radnom stolu Trockog stoje požutele sovjetske novine i knjige, u mraku zbog zazidanih prozora. Trocki i njegova supruga, Natalija Sjedova, sahranjeni su u dvorištu.

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.