Moskva: Arbat, od Majakovskog do Okudžave 1Foto: Iz lične arhive

Na Arbat idem i pešice.

Prvo pozdravim Majakovskog, čija je impozantna skulptura na Trijumfalnom trgu.

Kada bi on sišao sa granitnog pijedestala najvećeg proleterskog pesnika, onda bismo zajedno krenuli niz Baštenski prsten, pa na Arbat – voleo je da odlazi u kafanu „Arbatski podrum“, u žutoj radničkoj bluzi.

Na ulici i pored nje su mesta iz života velikana ruske literature: Patrijaršijske prudi Bulgakova; kuće Čehova i Marine Cvetajeve; vila (tuđa) Gorkog i dvorac u kome je umro Gogolj – u vrtu carska skulptura pisca, umornog i sumornog, a na trgu druga, sovjetska, radosnog.

Na Arbatu je neizbežna uspomena na Puškina, stan u kome je proveo medeni mesec sa Natalijom i spomenik preko ulice, gde su zajedno predstavljeni, kao da nekuda idu, verovatno u Petrograd.

Bolje i da nisu otišli…

Odmah pored je živeo Anatolij Ribakov, autor romana „Deca Arbata“, a s druge strane Boris Bugaev, simbolistički pesnik, poznat kao Andrej Beli.

Nekoliko zgrada dalje je opšćežitije u kome je detinjstvo proveo Bulat Okudžava, „pesnik Arbata“. Otac mu je ubijen u staljinističkim čistkama, a majka devetnaest godina provela u logoru.

On se, „Iseljen sa Arbata i prošlosti lišen“ („Arbatski napevi“) vratio u ulicu detinjstva kroz visoku kapiju i bistu sa rukama u džepovima i bez gitare. Majakovski je napisao: „Hteo bih/ da živim/ i umrem u Parizu,/kad ne bi bilo/ takve zemlje – / Moskve“ („Povratak“). Okudžava je umro u Parizu, a njegova zemlja je bila – Arbat: „Moj Arbate,/ ti si moja otadžbina“ („Pesmica o Arbatu“).

Arbat je uvek imao dušu.

U vreme četiri kopjejke, Arbatom je prolazio trolejbus (i njega je pomenuo Bulat).

Na ulici je, sećam se, bila cisterna sa kvasom i disciplinovani red u koji smo stali.

Prodavačice su imale samo dve krigle iz kojih smo svi pili, a ispirale ih u kofi s vodom.

Nismo ručali na Arbatu, jer smo mogli, tada, da ručamo u najboljem moskovskom hotelu, Metropolu.

Sada je Arbat skupa turistička ulica, sa restoranima, antikvarnicama, uličnim sviračima i slikarima.

Tu su Mekdonalds, Hard rok kafe, a čaj pijemo – opet uz Okudžavu („Pijenje čaja na Arbatu“) u – Starbaksu.

Na Arbatu se nalaze zgrade svih stilova, izgrađene posle požara kada je Napoleon ušao u Moskvu (Stendal je gledao požar sa Arbata), zatim posle Oktobarske revolucije i najzad, naleta kapitalizma zadnjih decenija.

Staljinistički ampir („visotka“ – zgrada Ministarstva inostranih dela), sovjetska secesija (Narkomat odbrane), stare drvene kuće, staljinistički klasicizam, fantazija Arsenija Morozova („Znala sam da si lud, a sada to zna i cela Moskva“, rekla mu je majka, kada je videla zgradu), modernizam (Generalštab).

I dragulj arhitekture, porodična zgrada aritekte Konstantina Meljnikova, cilindrična konstruktivistička građevina sa prozorima nalik pčelinjem saću.

Kuća koja je sačuvala dušu Arbata.

close
Moskva: Arbat, od Majakovskog do Okudžave 2

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.