Iz svemira izgleda kao kontinent, ali nije: Šta je zapravo džinovska mrlja koja se proteže od Afrike do Amerike

Ovaj fenomen je naučnicima poznat kao Veliki atlantski sargasumski pojas, ogromno prostranstvo plutajućih makroalgi nazvanih sargasum, koje se proteže od zapadne obale Afrike do Meksičkog zaliva. Prema istraživačima sa Univerziteta Južne Floride u Sjedinjenim Državama, koji prate ovaj pojas koristeći NASA satelitske snimke, u maju 2025. godine masa sargasuma dostigla je 37,5 miliona tona, što je istorijski rekord, prenosi N1.ba.

Šta je ova smeđa mrlja u Atlantiku?

Smeđa mrlja je takozvani Veliki atlantski sargasumski pojas, i to nije pesak, zagađenje ili prašina, već kolosalna masa sargasuma, morske makroalge koja pluta na površini mora i sakuplja se u toliko velikim količinama da je vidljiva čak i satelitom, formirajući najveću masu algi na planeti.

Prema studiji objavljenoj 2019. godine u naučnom časopisu „Science“, koju je vodio istraživač Mengćiu Vang sa Univerziteta Južne Floride, ovaj pojas je identifikovan kao najveće cvetanje makroalgi na svetu.

Fenomen, u ovim razmerama, počeo je da se formira 2011. godine i od tada se ponovo pojavljivao skoro svake godine tokom proleća i leta na severnoj hemisferi, povećavajući se tokom vremena.

Šta su makroalge?

Da bismo razumeli sargasum, neophodno je znati šta je on zapravo. Makroalge su alge dovoljno velike da se vide golim okom, za razliku od mikroskopskih mikroalgi, a sargasum je jedna od njih, živi u vodi i raste u velikim plutajućim prostirkama koje funkcionišu kao pravi pokretni ekosistemi usred okeana.

Iako vrši fotosintezu i proizvodi kiseonik poput biljaka, sargasum nije prava biljka, jer nema korenje, stabljike ili cvetove, formirajući sopstvenu grupu živih bića.

Održava se na površini zahvaljujući malim kesama ispunjenim gasom koje deluju kao bove, a njegove prostirke služe kao domovi i skrovišta za ribe, kornjače i druge morske životinje.

Dobar i loš momak

Ukratko, to je vrsta morske alge, ali nije biljka. Ovde leži najzanimljiviji deo priče, daleko od pojednostavljenog pogleda.

Sargasum nije samo štetan, jer sve zavisi od toga gde se nalazi, pošto je na otvorenom moru široko rasprostranjen, igra važnu ekološku ulogu, služeći kao sklonište i rasadnik za kornjače, ribe, beskičmenjake i ptice, pored toga što proizvodi kiseonik putem fotosinteze, što je korisno za život u okeanu.

Problem nastaje kada se alge previše približe obali.

U ovim uslovima, iste alge koje su pomogle sada se mešaju: mogu ometati kretanje i disanje morskih vrsta, a kada potonu u velikim količinama, mogu ugušiti korale i vegetaciju morskog dna.

Drugim rečima, to je isti organizam koji igra suprotne uloge, u zavisnosti od toga gde se akumulira.

Problem koji stiže do plaža

Za one koji žive na obali ili se bave turizmom, problem je sasvim konkretan.

Kada se velike količine sargasuma nagomilaju i istrule na pesku na plaži, raspadanjem se oslobađa vodonik sulfid, taj jak miris pokvarenih jaja, koji, pored toga što je neprijatan, može izazvati respiratorne probleme i oterati turiste, šteteći lokalnoj ekonomiji priobalnih regiona.

Na teško pogođenim plažama Kariba i istočnoj obali Floride, ovo je poslednjih godina postao ozbiljan i ponavljajući izazov.

Međutim, važno je razjasniti da ovo nije udaljena opasnost, već konkretan zdravstveni i ekološki problem kada dođe do akumulacije trulog otpada u velikim razmerama.

Gradovi i hoteli u ovim regionima suočavaju se sa poteškoćama u uklanjanju ogromnih količina algi koje završavaju na pesku.

Zašto Sargasum nastavlja da raste

Nauka još uvek nije u potpunosti utvrdila objašnjenje za ovaj napredak.

Tačan uzrok nekontrolisanog rasta pojasa sargasuma nije sasvim jasan, ali naučnici ukazuju na jake tragove, kao što je višak hranljivih materija koje ulaze u okean iz đubriva koja se koriste u poljoprivredi, oticanje iz velikih reka i drugih izvora, jer više hranljivih materija u vodi znači više hrane za alge.

Među istraživanim izvorima hranljivih materija, istraživači čak navode oticanje iz velikih reka, kao što je reka Amazon koja se uliva u Atlantik, kao i procese kao što su izdizanje dubokih voda i atmosfersko taloženje.

Još jedan faktor su promene u obrascima okeanskih struja i činjenica da sargasum raste brže kada je temperatura površine mora normalna ili malo hladnija od prosečne.

Kombinacija ovih elemenata pomaže u objašnjenju rekorda veličine.

Šta očekivati u budućnosti

Stručnjaci više vole realizam u vezi sa bliskom budućnosti.

Velike epizode ​​akumulacije sargasuma na plažama Kariba i istočnoj obali Floride smatraju se praktično neizbežnim, jer se pojas nastavlja kretati ka zapadu nošen strujama, prema rečima naučnika koji prate ovaj fenomen.

To ne znači da se ništa ne može učiniti.

Satelitsko praćenje pomaže u predviđanju kada i gde će sargasum stići, omogućavajući zajednicama i vladama da se pripreme za čišćenje i upravljanje plažama.

Na kraju krajeva, ovaj ogromni smeđi pojas je snažan podsetnik da su svi okeani povezani i da promene na jednoj strani planete mogu postati veoma vidljive na drugoj strani Atlantika.