Foto: Wikipedia/Public domainGi de Mopasan (franc. Henry René Albert Guy de Maupassant) jedan je od najznačajnijih autora kratke književne forme i objavio oko 300 pripovedaka od kojih se velik broj smatra remek-delima svetske književnosti.
Ovaj autor se često opisuje kao otac moderne kratke priče.
Zapamćen je kao vrsni pisac pripovetke i kao predstavnik naturalizma, koji je oslikavao ljudske sudbine i društvene tokove u pesimističnom tonu.
Likovi u njegovim delima često gube želju za životom, čak iako poneki junak njegove priče i voli život, on postaje žrtva nesporazuma, kad ga zadese konfliktne životne okolnosti.
Iako se Mopasanovo stvaralaštvo najviše bavi realističnim temama, postoje i one koje su na ivici fantastičnog.
Teme lišene realnosti vešto je ukomponovao ludilom koje je voleo da provlači kroz fabulu.
Takođe je ostao poznat pišući o prostitutkama, pa 1880. objavljuje svoje prvo remek-delo „Boule de suif“, koje je odmah postiglo velik uspeh, posvećeno prostitutki koja je pod pritiskom da pruži svoje usluge pruskom oficiru.
Njegovom radu su se divili savremenici, a oponašali su ga oni koji su došli posle njega. Neki od najpoznatijih autora kojima je Mopasan bio inspiracija bili su V. Somerset Maugham, O. Henri i Henri James.
Rani život
Njegova porodica vodila je poreklo od starih lorenskih doseljenika u Normandiju sredinom 18. veka.
Gijev otac se 1846. oženio Lorom de Poateven (Laure Le Poittevin), devojkom iz dobrostojeće građanske porodice.
Lora i njen brat Alfred su se u detinjstvu često igrali sa sinom ruanskog hirurga, Gistavom Floberom, koji je kasnije snažno uticao na život Mopasana.
Sve do svoje trinaeste godine, Gi je sa svojom majkom živeo u Etretau, gde je neometano rastao uživajući u blagodetima primorskog sela.
View this post on Instagram
Njegova majka je bila žena neuobičajenog literarnog ukusa za to vreme, vrlo dobro je poznavala klasike, naročito Šekspira.
Bio joj je toliko privržen da je, nakon što je upisan na bogosloviju u Ivetou, zamalo izbačen u želji da se vrati majci. Iz te faze njegovog života potiče i njegova izražena odbojnost prema religiji.
Potom je bio poslat u ruanski Licej Pjer Kornej, gde je počeo da se interesuje za poeziju, ali se uspešno oprobao i u glumi.
Francusko-pruski rat izbio je ubrzo nakon što je Gi završio koledž 1870. godine, pa se on odmah prijavio kao dobrovoljac, časno se boreći na frontu.
U to vreme Gistav Flober mu je postao tutor i svojevrstan literarni vodič u njegovim književnim i novinarskim počecima.
View this post on Instagram
Od rođenja povučen, voleo je samoću i meditaciju. Često je putovao u Alžir, Italiju, Englesku, Bretanju, Siciliju, Overnj i sa svakog putovanja vraćao se sa novom knjigom.
Takođe je krstario na svojoj jahti „Bel-Ami“, nazvanoj po njegovom romanu.
U Floberovoj kući susreo je ruskog romanopisca Ivana Turgenjeva i Emila Zolu, kao i mnoge druge predstavnike realizma i naturalizma. U to vreme piše pesme i kratke drame.
Najznačajniji period
Mopasanov najplodniji period bio je od 1880. do 1891. Postavši slavan svojom prvom pripovetkom, marljivo je pisao i stvarao dva, a ponekad i četiri dela godišnje.
Neke od njegovih pripovetki iz tog perioda su i: „Izlet u zemlju“, „Kukavica“, „Kremiranje“, „Napušten“, „Naglasak“, „Nakon“, „Starac“, „Avantura u Parizu“, „Na moru“, „Krevet 29“, „Berta“, „Usvojeni sin“, „Ukazanje“, „Umetnik“, „Baronica“, „Prosjak“…
Spoj književnog talenta i smisla za biznis doneo mu je pravo bogatstvo. Godine 1881. objavio je prvu knjigu pripovedaka pod naslovom „Kuća Telijeovih“ (La Maison Tellier), koja je u samo dve godine dostigla dvanaest izdanja.
Možda njegovo najpoznatije delo – „Ogrlica“, govori o Matildi, devojci iz radničke klase koja ogrlicu pozajmljuje od bogatog prijatelja kada prisustvuje zabavi visokog društva.
Matilda izgubi ogrlicu i ostatak života radi da bi je platila, tek otkrivši godinama kasnije da je reč o bezvrednom komadu nakita. Njene žrtve bile su uzalud.
Ova tema radničke klase koja je neuspešno pokušavala da se uzdigne iznad svog nivoa je takođe bila česta u Mopasanovim pričama.
Godine 1883. završio je svoj prvi roman „Jedan život“ (Une Vie), koji se za manje od godinu dana prodao u 25.000 primeraka, a kasnije je u svojim romanima detaljnije razrađivao zaplete iz svojih pripovedaka.
Njegov drugi roman, „Bel-Ami“, koji je izdat 1885, dostigao je trideset sedam izdanja za samo četiri meseca.
View this post on Instagram
Njegov tadašnji izdavač dobro je plaćao svako njegovo novo remek-delo, a u tom periodu Mopasan je napisao i roman Pjer i Žan, koji mnogi smatraju njegovim najboljim romanom.
Mopasan je takođe pisao pod nekoliko pseudonima: Žozef Prunije, Gi de Valmon i Mofrinjuz (koje je koristio od 1881. do 1885. godine).
Pozni period i kraj života
U nekom trenutku tokom 20-ih godina, Mopasan je oboleo od sifilisa, polno prenosive bolesti koja, ako se ne leči, dovodi do mentalnog oštećenja.
Nažalost, ovo se njemu dogodilo, a do 1890. bolest je počela da izaziva sve čudnije ponašanje.
Neki kritičari su kroz temu njegovih priča prepoznali njegovu mentalnu bolest koja se razvija.
U kasnijim godinama kod pisca se javlja učestala želja za samoćom. Sve više postaje opsednut strahom od smrti i raznim paranojama.
Posle pokušaja samoubistva 1891. godine, 18 poslednjih meseci svog života provodi u pariskom domu za mentalno obolele.
Razum je potpuno izgubio 1891. godine, a umro je posle dve godine u bolnici, nešto malo pre 43. rođendana.
Sahranjen je na groblju Monparnas u Parizu.
View this post on Instagram
U nastavku neke od najznačajnijih Mopasanovih izreka i citata:
- „Ko ne ceni sebe, taj je nesrećan, a ko se precenjuje, taj je glup“
- „Bolje je biti nesrećan u ljubavi nego nesrećan u braku, ali ima ljudi koji imaju oboje“
- „Ljubav je kratka reč, ali u sebi sadrži sve: ona znači telo, dušu, život, celo biće“
- „Naš um je savršeniji od svemira: on daje život čak i onima koji više ne postoje“
- „Ponekad čovek plače za izgubljenim iluzijama sa istom takvom žalošću kao za umrlima“
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
