Foto: Radenko Topalović
Drugog decembra 1936. godine na Madrid je bačeno 40 bombi, od kojih su neke u sebi sadržale i otrovni gas, pisao je list ,,Vreme“. Madridski milicionari snabdeveni su gasnim maskama, a deo ih je bio završio u bolnicama španske prestonice. Upotreba otrovnog gasa u bombama bilo je kršenje Ženevske konvencije, koju je Španija potpisala 22. avgusta 1929. godine.
Britanski parlamentarci prisutni u Španiji u tom trenutku javno su raspravljali oko toga da li ostale evropske države treba da se uključe u građanski rat koji je buktao na Pirinejskom poluostrvu, u okviru Odbora za nemešanje.
Ministar spoljnih poslova Ujedinjenog Kraljevstva Entoni Idn izjavio je kako imperativ evropskih sila mora biti da se rat zadrži na poluostrvu i ne širi dalje po Evropi, dodavši da je ovo politika i francuske vlade.
Nasuprot njemu, član britanskog parlamenta i predsednik poslaničkog kluba laburističke partije, Klement Atli, u svom govoru kritikovao je rad Odbora navodeći da ovo telo nije uspelo ili čak pokušalo valjano da utvrdi činjenice koje dokazuju da su u rat već bile umešane strane sile.
Atli je zatražio i intervenciju evropskih sila kako bi se zaustavio oružani sukob, nakon čega bi se, po njegovoj zamisli, „špansko pitanje“ iznelo pred Društvo naroda, preteču Ujedinjenih nacija.
U tekstu se takođe navodi kako je sovjetska vlada bila zatražila od Turske da se dozvoli prolaz sovjetskim ratnim brodovima kroz Dardanele, kako bi mogli da osiguraju sovjetske trgovačke brodove, koji su bili snabdevali republikance u Španiji.
Britanski poslanik konzervativaca Džejms, vazduhoplovni major u penziji, koji se tada bio vratio iz Španije, izjavio je kako se sam ,,lično uverio u kolikoj meri i jedan i drugi zaraćeni tabor uživa pomoć izvesnih stranih država“.
Posebno izdvojen zloslutni citat Džejmsa ispostaviće se kao daleokvidan: ,,Gospodo, ovo što se odigrava u Španiji više nije Španski građanski rat, već je evropski rat na španskom tlu!“
Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.
List Danas svakog vikenda prelistava glavne vesti koje su mu prethodile te sedmice pre 100 godina, tačnije 1923. godine. Predmet analize je dnevni list Vreme, koji danas ne postoji. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u periodu između dva rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.
Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
