Pink Panteri od pre 100 godina: Kako je banda profesionalnih lopova kroz zid ušla u jednu radnju?

Kako je tada pisao dnevni list Vreme, ova profesionalna pljačka kožarske radnje se dogodila u vreme koje se i ne može baš nazvati sezonom krađa.

To je bilo početkom septembra kada su noći još uvek previše kratke a noćna aktivnosti građana zbog lepog vremena povećana pa lopovi jednostavno nisu imali kad i kako da deluju.

Zato je novinar Vremena ocenio da je pljačka kožarske radnje koja se desila usred ove, za lopove nepovoljne sezone, izvedena od strane profesionalca i da je unapred i pažljivo planirana.

Kožarska radnja o kojoj je reč je bila u trospratnoj zgradi koja se nalazila na uglu Kraljevića Marka i Karađorđeve Ulice preko puta hotela „Bristol“.

Zgrada je imala fasadu sa obe strane i obe su imale broj, u Ulici Kraljevića Marka bio je broj šest a u Karađorđevoj broj 71.

Pošto su, kako piše Vreme, lopovi dobro proučili položaj zgrade odlučili su da u nju porvale iz Karađorđeve ulice u neko doba noći.

Iako je u Karađorđevoj i tada bilo dosta prolaznika, lopovi su se mirno kretali ne privlačenji pažnju i pretvarajući se da su obični stanovnici zgrade u kojoj se nalazi kožarska radnja ušli su u dvorište i došli do vrata magacina.

Vrata su bila podeljena na gornje i donje krilo koje je bilo stakleno. Istina, malo je neozbiljno i nebezbedno da vrata od magacina imaju stakleni deo, ali eto, takva su bila vremena pa su lopovi lako razbili staklo i našli se u magacinu.

U magacinu su bili popuno sigurni jer ih niko nije mogao ni videti ni primetiti. Kako smatra novinar Vremena, njihova namera nije bila da pokradu kože iz magacina jer bi, noseći sav taj teret, lako pali u ruke policiji. Njima je bila potrebna kasa sa novcem, koja je bila u drugoj prostoriji.

Pošto iz magacina do kancelarije, u kojoj se kasa nalazila, nisu vodila nikakva vrata jedini put je bio kroz zid, a pošto su lopovi iz ove priče već dobro proučili zgradu znali su i koji zid treba da probiju.

Proces probijanja su, kako opisuje novinar, počeli tako što su prvo skinuli kreč sa zida i pažljivo izvukli jednu ciglu, i posle toga je išlo glatko, cigle su ispadale jedna za drugom i oni su praktično razgradili zid.

Tako su lopovi ušli u kancelariju i pošto su, kako je pretpostavljeno, bili opremljeni raznim kalauzima, instrumentima za obajanje i „bor mašinom“, što je tada bio popularan naziv za bušilicu, bacili su se na posao obijanja kase.

To što je u tekstu nzavano „velikom pancirskom kasom“, u današnjem rečniku bi bio sef, i iako su lopovi razbili sve mehanizme zaključavanja brava ovog sefa nije popustila.

U prostoriji je bila još jedna manja kasa koju su lopovi lako uspeli da otvore, u kasi su bile razne hartije od vrednosti i preko 10.000 tadašnjih dinara, što sudeći po opasci novinara Vremena ni tada nije bilo mnogo.

Lopovi su uspešno pobegli i osim „krša i loma“ za sobom nisu ostavili nikakve dokaze koji bi pomogli policiji da ih uhvate, jer očigledno su bili profesionalci a ne obični lopovi sa pijace.

Utisak je da su džabe utrošili trud na pljačkanje kožarske radnje iz koje su izneli samo 10.000 dinara, sa takvom opremom i takvom posvećenošću u to vreme su mogli neku banku opljačkati ili bar poštu.

Celokupno izdanje može da se čitana linku Narodne biblioteke.

List Danas svakog vikenda prelistava glavne vesti koje su mu prethodile te sedmice pre 100 godina, tačnije 1922. godine. Predmet analize je dnevni list Vreme, koji danas ne postoji. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u periodu između dva rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.