Na Islandu se gradi postrojenje koje godišnje uklanja 4.000 tona CO2 iz atmosfere 1Foto: Pixabay/Foto-Rabe

Švajcarska kompanija Climeworks je razvila vodeću tehnologiju za direktno uklanjanje ugljen-dioksida iz vazduha.

Iako vam se možda u ovom trenutku klimatska kriza ne čini tako dramatično, posledice globalnog zagrevanja postaju sve više vidljive i osetne, bilo da su to požari, suše, poplave, ekstremne oluje ili, na primer, negativan uticaj na zdravlje ljudi i njihovu opštu dobrobit.

Da ove posledice ne bi postale još ekstremnije i učestalije, neophodno je ispuniti ciljeve postavljene Pariskim sporazumom.

Međutim, naučnici se slažu da to više nije moguće izvesti samo pukim prekidom emisija gasova sa efektom staklene bašte, već je neophodno i da uklonimo određenu količinu ugljen-dioksida iz atmosfere, piše Milica Simonović za portal Klima101.rs.

Među različitim pristupima za smanjenje atmosferske koncentracije ugljen-diokisda jeste i njegovo direktno hvatanje iz vazduha (Direct Air Capture).

Kada se ugljen-dioksid ukloni iz vazduha, posle toga se obično ili ponovo iskoristi, na primer u prerađivanju hrane, ili trajno uskladišti u dubokim geološkim formacijama, čime se zapravo postiže ugljenična negativnost, jer se više ovog gasa sa efektom staklene bašte trajno uklanja iz atmosfere nego što se u nju emituje.

Švajcarski Climeworks je jedna od kompanija koje razvijaju ovakvu tehnologiju, a ima za cilj da sa svojim najnovijim postrojenjem na Islandu, koje nosi naziv Orca, uklanja na godišnjem nivou 4000 tona ugljen-dioksida iz atmosfere.

Poređenja radi, toliku količinu ugljen-dioksida iz atmosfere na godišnjem nivou „izvuče” šuma površine oko 18 km2. Ovakav ulov učinio bi Orku najvećim postrojenjem na svetu sa pozitivnim uticajem na klimu do sada. Planirano je da Orka počne sa radom tokom 2021. godine.

Kako uhvatiti ugljen-dioksid?

Climeworks direktno hvata ugljen-dioksid pomoću modularnih sakupljača, koji mogu da se povezuju i izgrade postrojenje bilo koje veličine. Ovi sakupljači selektivno hvataju ugljen-dioksid u dva koraka.

Prvo, vazduh se uvlači u sakupljač pomoću ventilatora. Nakon toga se ugljen-dioksid sakuplja na površini visoko selektivnog filtera koji se nalazi unutar sakupljača.

Drugo, kada se se filter napuni ugljen-dioksidom, sakupljač se zatvara. Potom, temperatura u sakupljaču se povećava na 80 do 100 °C, čime se oslobađa sa filtera i sakuplja prečišćen ugljen-dioksid visoke koncentracije. Jedan sakupljač može da uhvati oko 50 tona ugljen-dioksida tokom godine.

Sva Climeworks postrojenja za direktno hvatanje ugljen-dioksida iz vazduha napajaju se energijom iz obnovljivih izvora ili dobijenom tokom tretiranja otpada. Na svakih 100 tona ugljen-dioksida uhvaćenog iz vazduha, najmanje 90 tona se trajno uklanja, dok se 10 tona reemituje u atmosferu.

Šta se radi sa uhvaćenim ugljen-dioksidom?

Ovako izolovan ugljen-dioksid iz atmosfere se sada može reciklirati i iskoristiti kao sirovina, na primer za proizvodnju gaziranih pića ili proizvodnju obnovljivih sintetičkih goriva.

Pored reciklaže, izolovani ugljen-dioksid može se i trajno ukloniti iz atmosfere, geološkim skladištenjem. Climeworks je u tu svrhu udružio snage sa islandskom kompanijom Carbfix. Carbfix obezbeđuje prirodno i trajno skladištenje pretvaranjem ugljen-dioksida u kamen, proces za koji je potrebno manje od dve godine.

Dakle, Climeworks hvata ugljen-dioksid iz atmosfere, a onda ga Carbfix pomeša sa vodom i pomoću pumpi šalje duboko ispod zemljine površine.

Procesom prirodne mineralizacije, ugljen-dioksid reaguje sa bazaltnim stenama i pretvara se u kamen za nekoliko godina. Ovim pristupom, ugljen-dioksid se uklonio iz atmosfere i vratio u zemlju, trajno i na bezbedan način.

Zašto je neophodno uklanjanje ugljen-dioksida iz atmosfere?

Više različitih naučnih studija i ispitivanja ukazuje da je, pored prestanka emitovanja gasova sa efektom staklene bašte u atmosferu, neophodno i da iz nje uklonimo deo ugljen-dioksida koji smo do sada emitovali, ukoliko želimo da postignemo ciljeve predviđene Pariskim sporazumom.

Klimatski modeli koji su trenutno u upotrebi predviđaju da dekarbonizacija neće moći da se sprovede dovoljno brzo, te da će do sredine ovog veka biti nužno uklanjanje oko 10 milijardi tona ugljen-dioksida iz atmosfere svake godine kako temperatura ne bi porasla za više od 1,5 °C do kraja ovog veka. Za sada, svet nema ove kapacitete, ali razvijanjem tehnologija kao što je direktno hvatanje iz atmosfere u sprezi sa geološkim skladištenjem, šanse postoje.

Da bi se pratilo koliko još ugljen-dioksida sme da se emituje u atmosferu, a da se pri tom ne prekorače klimatski ciljevi postavljeni Pariskim sporazumom, uveden je pojam budžet ugljenika. Uzevši u obzir do sada emitovane količine ugljen-dioksida, procenjuje se da svetu preostalo osam odsto budžeta ugljenika, koji bi trenutnim tempom emisija mogao da se iscrpi za narednih deset godina.

Budžet ugljenika nam govori koliko tačno ugljen-dioksida može da se emituje u atmosferu i koliko mora da se ukloni. Ukoliko se prekorače emisije ugljen-dioksida iznad procenjenog budžeta, srednja globalna temperatura porašće za više od 1,5 °C do kraja 2100.

Budući da se budžet skoro napunio i da vremena nema mnogo, veoma je važno što pre ukloniti ugljen-dioksid iz atmosfere. Dva bazična pristupa jesu rešenja zasnovana na prirodi i ugljenično negativne tehnologije.

Tekst u celosti čitajte na portalu Klima101.rs.

 

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

2 reagovanja na “Na Islandu se gradi postrojenje koje godišnje uklanja 4.000 tona CO2 iz atmosfere”

  1. Само 27% угљен-диоксида је угљеник а остатак је кисеоник, па се простом рачуницом може проценити да је ових 4000 тона СО2 настало изгарањем нешто више од 1000 тона нафте или угља, што је мање од 1% товара једног савременог танкера. Тешко да ће се оваквом технологијом значајно смањити количина угљен диоксида, пре ће бити да ту неко покушава да ућари продајући маглу.

  2. Mislim da je puno jeftinije posaditi šumu na 12kvadratnih kilometara, obezbediti je od pozara, nego instalirati ovako skupa postrojenja…

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.