Na kraj sela Hitlerova kuća

Jedno od njih svakako je nezaobilazni Braunau, prelepa varoš na reci In, rodno mesto nacističkog firera Adolfa Hitlera.

Zahvaljujući ovoj činjenici, na koju žitelji Braunaua nisu baš preterano ponosni, grad je maltene tokom cele godine pun turista iz celog sveta. Rodna kuća nacističkog vođe nezaobilazna je destinacija, a posebno je zanimljiva turistima iz Japana i Skandinavije. Obilazak kuće je besplatan, ali se zato poseta nedalekom konc-logoru Mathauzen naplaćuje dva evra.

Poslednjih godina Austrijske vlasti pribojavaju se da bi kuća mogla biti prodata neonacistima i da postane mesto nacihodočašća. Vlasnica kuće u kojoj je rođen Hitler, već je najavila kako planira da proda njegov dom po početnoj ceni od 2,2 milijuna evra, i da je ne interesuje ko će pazariti ovo očuvano zdanje, staro 150 godina.

Gradonačelnik Braunaua izjavio je kako bi bilo idealno kada bi grad mogao otkupiti kuću i tako kontrolisati njenu budućnost. Međutim u gradskoj blagajni za tako nešto nema novca, pa je gradonačelnik rešio da piše vladi u Beču i zamoli za pomoć oko kupovine kuće.

Vlasnica kuće Gelinde Pomer izjavila je kako se želi rešiti ove „mračne nekretnine“, koja se u vreme rođenja nacističkog diktatora nalazila u vlasništvu njene porodice, ponajviše zbog „tereta prošlosti’’.

Rodna kuća Adolfa Hitlera i posle 150 godina izgleda kao nova. Danas je broj onih koji obilaze njegovu rodnu kuću tek neznatno manji od posetilaca koji nameravaju da se poklone žrtvama nacističkog terora u najvećem gubilištu u prošlom veku. Reč je koncentracionom logoru Mathauzen, koji je udaljen od Braunaua stotinak kilometara.

Zanimljivo je da u ovom gradu živi i radi veći broj gastarbajtera iz Srbije. Zapravo, srpska zajednica jedna je od najbrojnijih i dobro je organizovana. Pre godinu dana osnovan je srpski klub „Barili“ sa idejom da se mladima pruži prilika da što više saznaju i nauče o matici. Folklorna sekcija ima skoro stotinak članova.

Bez obzira na višenacionalnu sredinu i specifičnosti domaćeg stanovništva, naši zemljaci u ovom delu Gornje Austrije predstavljaju nezaobilazan deo svakodnevnog života. Zbog toga im stižu česti pozivi da se udruženje predstavi široj javnosti. Pre nepuna dva meseca folklorna sekcija imala je više nego zapažen nastup na obeležavanju 700 godina od osnivanja grada na reci In.

„Austrijanci su raspoloženi za saradnju i to je jedan od razloga zašto srpska zajednica na ovim prostorima treba da se organizuje, jer imamo šta da pokažemo. Bogatstvo kulture iz matice je velika šansa za sve nas, pogotovo naše naslednike koji su ovde“ – kažu članovi udruženja iz Braunaua.