Foto: publicdomainpicturesSve je počelo kada se jedan softverski inženjer – koji je rešio da se „prešaltuje“ na genetiku – zapitao o kojim genima bi valjalo da ima nekakvo znanje kako ne bi ispao smešan u društvu visoko obrazovanih ljudi.
Njegov spisak od 20 najistraživanijih gena privukao je pažnju naučne javnosti, te su neki rešili da zasuču rukave i da mu se pridruže.
Piter Kerpedijev je rođen u Bugarskoj, studirao je kompjuterske nauke i biologiju na prestižnom kanadskom univerzitetu u Britanskoj Kolumbiji. Neko vreme radio je u struci, potom je 2010. godine upisao master studije iz oblasti bioinformatike na Univerzitetu u Kopenhagenu, a 2012. doktorske studije na Univerzitetu u Beču (Predviđanje strukture RNK). Trenutno je na postdoktorskim studijama na Medicinskoj školi Harvarda.
Ako vam njegovo ime zvuči poznato, a nije iz gore navedenih razloga, onda je to možda zbog njegove „Mape sporosti“, objavljene 2015. godine, na kojoj se nalazi i, kako sam autor kaže, „relativno dobro povezan Beograd“. Sama mapa obuhvata 28 evropskih gradova i pokazuje koliko vremena treba čoveku da, korišćenjem železnice, stigne iz nekog od tih 28 gradova do bilo kog drugog mesta u Evropi. Kerpedijev je, inače, veliki ljubitelj mapa svih vrsta, pa je tako i njegov zvanični CV napisan upravo korišćenjem mape.
Ono što je Piteru Kerpedijevu pomoglo da dođe do najistraživanijih gena je Američka nacionalna medicinska biblioteka, koja godinama označava svaku studiju u svojoj popularnoj PubMedbazi podataka, koja sadrži informacije o ulogama gena. Kerpedijev je, koristeći ovu bazu, izdvojio svaki od tih označenih dokumenata koji opisuje strukturu, funkciju i lokaciju gena ili proteina koji kodira.
Kerpedijevljeva analiza je pokazala da je neprikosnoveni broj jedan gen pod nazivom TP53.
TP53 (8.479 puta) – Kada je on prvi put radio ovo istraživanje, pre oko tri godine, došao je do podatka da su naučnici ispitivali ovaj gen ili protein koji on luči, p53, u oko 6.600 studija. Danas je taj broj prešao 8500, a statistika dalje kaže da se u proseku objave dve studije dnevno koje daju nove detalje o ovom genu. Reč je, naime, o genu koji je takozvani tumor supresor, poznatiji i kao „čuvar genoma“. On je mutiran kod otprilike polovine svih karcinoma čoveka.
U saradnji sa Centrom za promociju nauke, „Danas“ predstavlja izabrane priče sa naučnopopularnog portala elementarium.cpn.rs
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
