Otkriven gen odgovoran za većinu demencije i Alchajmerove bolesti: Ko ga nosi?

Reč je o genu ApoE, koji je, prema novoj velikoj analizi naučnika sa University College London (UCL), povezan sa čak 72 do 93 odsto slučajeva Alchajmerove bolesti, u zavisnosti od načina na koji se bolest meri. Isti gen mogao bi biti povezan i sa oko 45 odsto svih slučajeva demencije.

Rezultati, objavljeni u naučnom časopisu npj Dementia, ukazuju na to da bi ApoE mogao postati jedan od ključnih ciljeva budućih terapija.

Alchajmer kao sve veći globalni problem

Alchajmerova bolest postaje sve veći izazov savremenog društva, pre svega zato što ljudi žive duže. Starenje populacije direktno povećava broj obolelih, dok efikasan lek još uvek ne postoji.

U svetu danas više od 55 miliona ljudi živi sa Alchajmerom, a procenjuje se da broj obolelih nastavlja da raste iz godine u godinu.

Gen koji svi imamo – ali ne u istoj varijanti

Za razliku od retkih genetskih mutacija koje izazivaju bolest kod malog broja ljudi, gen ApoE nosi svaka osoba. Upravo zbog toga njegov značaj može biti mnogo veći nego što se ranije mislilo.

Postoje tri glavne varijante ovog gena – ε2, ε3 i ε4. Svako nasleđuje po dve kopije, jednu od svakog roditelja, pa postoji ukupno šest mogućih kombinacija.

Naučnici već decenijama znaju da varijanta ε4 povećava rizik od Alchajmera, dok se ε2 smatra zaštitnom. Najčešća varijanta, ε3, dugo je smatrana neutralnom, bez posebnog uticaja. Međutim, nova istraživanja dovode u pitanje tu pretpostavku.

Nova perspektiva: “neutralni” gen ipak igra veliku ulogu

Autori studije smatraju da je uloga gena ApoE godinama bila potcenjena jer se gotovo sva pažnja usmeravala na varijantu ε4, dok je ε3 ostajala u drugom planu.

Međutim, kada se analiziraju efekti obe varijante zajedno, slika se značajno menja. U tom slučaju, ApoE se ne pojavljuje kao samo jedan od faktora rizika, već kao gen koji je povezan sa većinom slučajeva Alchajmerove bolesti.

Vođa istraživanja, Dilan Vilijams, istakao je da veliki procenat obolelih možda ne bi razvio bolest bez zajedničkog delovanja varijanti ε3 i ε4.

„Dugo smo potcenjivali koliko ApoE doprinosi ukupnom teretu Alchajmerove bolesti. Kada uzmemo u obzir i ε3 i ε4, vidimo da ovaj gen ima potencijalnu ulogu u gotovo svim slučajevima“, objasnio je.

Ogromna baza podataka donela preciznije rezultate

Jedan od razloga zašto je ova studija posebno relevantna jeste način na koji je sprovedena. Naučnici su kombinovali podatke iz više velikih baza, uključujući UK Biobank i FinnGen, koje obuhvataju više od 460.000 ljudi starijih od 60 godina.

Pored toga, korišćeni su i podaci o nakupljanju amiloida u mozgu, genetske analize, kao i nalazi obdukcija koji potvrđuju prisustvo bolesti na nivou moždanog tkiva.

Ovakav pristup je važan jer se Alchajmer može definisati na različite načine – kroz simptome, snimke mozga ili analizu tkiva. Kombinovanjem svih ovih metoda dobija se pouzdanija i celovitija slika.

Koliki je stvarni uticaj gena?

Rezultati su prilično upečatljivi. Naučnici procenjuju da su varijante ε3 i ε4 gena ApoE povezane sa između 72 i 93 odsto slučajeva Alchajmerove bolesti, kao i sa oko 45 odsto svih demencija.

Razlike u procentima zavise od metodologije – da li se posmatraju kliničke dijagnoze, snimci mozga ili analiza tkiva. Ipak, zaključak ostaje isti: ApoE je verovatno uključen u najmanje tri od četiri slučaja ove bolesti.

Genetika nije sudbina

Uprkos snažnoj vezi između gena i bolesti, naučnici naglašavaju da genetika ne određuje sudbinu pojedinca.

Na primer, čak ni osobe koje imaju dve kopije najrizičnije varijante ε4 ne razvijaju uvek bolest. Procene pokazuju da je njihov životni rizik manji od 70 odsto.

To znači da veliki broj ljudi nikada neće oboleti, uprkos genetskoj predispoziciji. Razlog leži u složenoj interakciji genetike i faktora okruženja.

Način života i dalje igra ključnu ulogu

Pored genetike, na rizik od demencije značajno utiču i faktori na koje možemo da utičemo. Među njima su društvena povezanost, nivo holesterola, pušenje, fizička aktivnost i opšte zdravstveno stanje.

Procene pokazuju da bi se čak polovina slučajeva demencije mogla sprečiti ili barem odložiti promenom životnih navika.

Kako ApoE deluje u mozgu?

Iako mehanizmi delovanja gena ApoE još nisu u potpunosti razjašnjeni, postoje određeni uvidi. Varijanta ε4 povezuje se sa slabijim uklanjanjem beta-amiloida – proteina koji stvara naslage u mozgu karakteristične za Alchajmerovu bolest.

Osim toga, ovaj gen može uticati na metabolizam masti i energije u moždanim ćelijama, kao i na upalne procese, što dugoročno može dovesti do oštećenja neurona.

Ugledni hrvatski neuroznanstvenik Srećko Gajović objašnjava da je ApoE protein koji prenosi masti kroz organizam, posebno holesterol, koji je ključan za pravilno funkcionisanje neurona.

„Svaki poremećaj u toj transportnoj funkciji može imati velike posledice po mozak“, ističe Gajović.

Put ka novim terapijama

Ako se ovi rezultati potvrde u budućim istraživanjima, mogli bi značajno promeniti pristup razumevanju i lečenju Alchajmerove bolesti.

Umesto traženja velikog broja različitih uzroka, fokus bi mogao da se prebaci na jedan ključni gen i njegove biološke mehanizme. To bi potencijalno ubrzalo razvoj novih terapija i strategija prevencije.

Upravo zato naučnici smatraju da je ovo istraživanje važan korak ka boljem razumevanju jedne od najsloženijih bolesti današnjice, piše Index.