Nedostatak folne kiseline u ranoj trudnoći dovodi do urođenih anomalija

Udruženje HISBAS realizovalo je projekat „Unapređenje javnog zdravlja – fortifikacija brašna folnom kiselinom u funkciji prevencije”, čiji je cilj podizanje svesti stručne i opšte javnosti o značaju fortifikacije brašna folnom kiselinom kao efikasne javnozdravstvene mere za prevenciju urođenih anomalija i unapređenje zdravlja stanovništva.

Tokom projekta organizovana su predavanja i edukativne radionice u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, kojima je prisustvovalo više od 100 mladih ljudi. Većinu učesnika činili su studenti Farmaceutskog fakulteta, koji kroz svoje obrazovanje već stiču određena znanja iz oblasti javnog zdravlja, ishrane i vitamina, ali su edukacije pokazale da postoji potreba za dodatnim informisanjem o praktičnoj primeni preporuka vezanih za folnu kiselinu i značaju fortifikacije hrane. Aktivnostima su prisustvovali i srednjoškolci, za koje je ova tema takođe važna, imajući u vidu da se nalaze u životnom periodu kada se formiraju stavovi i znanja značajna za buduće reproduktivno zdravlje.

„Suština projekta bila je da široj javnosti približimo značaj folne kiseline i ukažemo na koristi koje fortifikacija brašna može imati za javno zdravlje. Kroz edukativne aktivnosti, studentima i srednjoškolcima predstavili smo značaj adekvatnog unosa folne kiseline za reproduktivno zdravlje i prevenciju urodjenih anomalija. Međutim,jedan od ključnih izazova ostaje kako ove teme približiti donosiocima odluka i pokrenuti institucionalne promene koje bi omogućile uvođenje obavezne fortifikacije brašna folnom kiselinom u Srbiji. Za takav korak, neophodna je saradnja države, stručne javnosti i prehrambene industrije. Predstavnici mlinsko-pekarskog sektora za sada nisu spremni da samostalno snose dodatne troškove nabavke premiksa sa folatima, zbog čega su podrška države i odgovarajući regulatorni okvir od presudnog značaj za uspešnu implementaciju ove javno-zdravstvene mere“, izjavila je doc. Dr Andrijana Georgiev- Milošević.

U okviru projekta sprovedeno je i istraživanje među 490 srednjoškolaca i studenata iz Srbije. Rezultati pokazuju da je svest o folnoj kiselini visoka – čak 98,8% ispitanika navelo je da je čulo za folnu kiselinu. Međutim, detaljnija analiza ukazala je na značajne nedostatke u poznavanju preporuka za njenu upotrebu i javno-zdravstvenog značaja ovog vitamina.

Samo 50,8% ispitanika znalo je da je folnu kiselinu najvažnije unositi tokom planiranja trudnoće i u prvom trimestru, dok je svega 43,1% pravilno identifikovalo preporučeni dnevni unos od 400 mikrograma pre začeća i tokom rane trudnoće. Takođe, polovina ispitanika nije bila upoznata sa zvaničnim preporukama za unos folne kiseline u ovom periodu.

Prof. dr Bojana Vidović istakla je da „žene u reproduktivnom periodu treba svakodnevno da unose 400 mikrograma folne kiseline, počevši najmanje od jednog meseca pre planiranog začeća i tokom celog prvog trimestra trudnoće. Kod žena sa povećanim rizikom, odnosno onih koje su u prethodnoj trudnoći rodile dete sa defektom neuralne cevi, kao što je spina bifida, preporučuje se unos 5 miligrama folne kiseline dnevno u istom periodu, uz obavezan nadzor lekara.“

Istraživanje je pokazalo i nedovoljnu informisanost o fortifikaciji hrane. Samo 39,2% ispitanika navelo je da zna šta je fortifikacija, dok je 31,8% navelo da je za pojam čulo, ali nije sigurno šta on podrazumeva. Gotovo trećina nikada nije čula za ovaj pojam. Iako je većina prepoznala da fortifikacija podrazumeva dodavanje vitamina i minerala namirnicama radi poboljšanja nutritivne vrednosti, rezultati ukazuju da je potrebno intenzivirati edukaciju o njenom značaju za javno zdravlje.

„Fortifikacija predstavlja plansko dodavanje esencijalnih mikronutrijenata, vitamina i minerala prehrambenim proizvodima sa ciljem unapređenja njihove nutritivne vrednosti i poboljšanja javnog zdravlja, uz minimalan zdravstveni rizik za stanovništvo. Kada se sprovodi u skladu sa stručnim preporukama, fortifikacija predstavlja jednostavnu, efikasnu i ekonomski isplativu javnozdravstvenu strategiju koja doprinosi povećanju dostupnosti esencijalnih nutrijenata u populaciji i smanjenju rizika od nutritivnih deficita“, istakla je dr Aleksandra Ćirković na konferenciji za medije.

Stručna literatura i iskustva brojnih zemalja pokazuju da suplementacija folnom kiselinom nije dovoljna da obuhvati sve žene reproduktivnog doba, posebno zbog činjenice da veliki broj trudnoća nije planiran. Zbog toga se fortifikacija brašna folnom kiselinom smatra jednom od najefikasnijih mera za prevenciju defekata neuralne cevi, uključujući spinu bifidu – ozbiljno urođeno oštećenje koje može dovesti do trajnog invaliditeta i drugih zdravstvenih komplikacija.

Rezultati projekta ukazuju na potrebu za nastavkom edukacije mladih i šire javnosti o značaju folne kiseline, ali i za pokretanjem šireg stručnog i institucionalnog dijaloga o mogućnostima uvođenja obavezne fortifikacije brašna folnom kiselinom u Srbiji. Udruženje HISBAS smatra da bi takav sistemski pristup mogao značajno doprineti prevenciji urođenih anomalija i unapređenju javnog zdravlja budućih generacija.

Udruženje HISBAS (Hidrocefalus i Spina Bifida Asocijacija Srbije), osnovano 2011. godine od strane terapeuta i roditelja, usmereno je na primarnu prevenciju urođenih neuralnih defekata i unapređenje kvaliteta života osoba sa hidrocefalusom i spinom bifidom.