Odrasli obole od respiratornih infekcija tri do pet puta godišnje 1Ilustracija Foto: Pixabay / Mojpe

Akutne respiratorne infekcije (ARI) predstavljaju najčešće infekcije savremenog čoveka. Od ovih infekcija odrasle osobe prosečno obole 3-5 puta godišnje, a deca još češće.

Sa snižavanjem spoljašnje temperature prirodna otpornost organizma se znatno smanjuje i time se povećava sklonost ka akutnim infekcijama disajnih puteva.

Puna radna aktivnost, duži boravak u zatvorenim prostorijama sa nedovoljno svežeg vazduha – kancelarije, vrtići, škole, pozorišta, skupovi, prevozna sredstva i sl. doprinose većoj učestalosti obolevanja.

U ovu grupu bolesti spadaju infekcije respiratornog trakta izazvane različitim mikroorganizmima, najčešće virusima, a znatno ređe bakterijama.

Među virusima, kao uzročnicima akutnih respiratornih infekcija, najčešći su virusi influence i parainfluence, respiratorni sincicijalni virus, rinovirusi, adenovirusi i drugi.

SIMPTOMI:

Kijavica, kašalj, iritacija i curenje iz nosa, povišena temperatura, bolovi u mišićima i zglobovima, glavobolja, bolovi u grlu, drhtavica i malaksalost. Tegobe traju od dva do sedam dana.

Najčešće se akutne respiratorne infekcije manifestuju kao akutni nazofaringitis (akutni rinitis tj.,akutno zapaljenje nosnog dela ždrela”) koji je u narodu poznat po nazivu “prehlada”, ređe nastaje upala grla, sinusa, srednjeg uha, a nekad dolazi i do upale donjih disajnih puteva, bronhitisa i upale pluća.

LEČENJE:

Na prvom mestu je simptomatska terapija: lekovi protiv povišene telesne temperature i protiv bolova (antipiretici, analgetici), lekovi za ublažavanje kašlja odnosno za olakšavanje iskašljavanja, pastile za dezinfekciju grla, kapi za nos i sl.

Važno je obezbediti i dovoljan unos tečnosti i toplih napitaka u organizam, odgovarajući higijensko – dijetetski režim ishrane i mirovanje. Veoma je bitno istaći da antibiotici ne utiču na viruse, tako da primena antibiotika ne utiče na tok i dužinu bolesti. Antibiotici se uključuju u terapiju jedino po preporuci lekara.

PREVENTIVNE MERE U CILJU SPREČAVANJA ARI I NJIHOVIH KOMPLIKACIJA:

Najznačajnije preventivne mere su održavanje lične higijene:

  • redovno pranje ruku,
  • pokrivanje usta maramicom pri kijanju i kašljanju,
  • higijenski način odlaganja izlučevina iz nosa,
  • češće provetravanje prostorija,
  • izbegavanje dužih boravaka u zatvorenim prostorijama sa puno ljudi.

Uzročnici akutnih respiratornih bolesti prenose se: direktnim kontaktom (kašljanje, kijanje, rukovanje sa obolelom osobom, poljubac) i indirektnim kontaktom (preko predmeta zajedničke upotrebe koji su prethodno kontaminirani od strane obolele osobe).

Jedna od najboljih preventivnih mera kada je reč o zaraznim bolestima je vakcinacija. Vakcina protiv gripa (influence) je najpoznatija vakcina kada je reč o prevenciji obolevanja od akutnih respiratornih infekcija, ali daje odgovarajući stepen zaštite samo od virusa gripa, ne i od drugih vrsta virusa.

Vakcinacija protiv gripa se preporučuje svake godine, prvobitno licima sa nekom od hroničnih bolesti tj. svim licima starijima od 65 godina života. Imunitet se stiče dve do tri nedelje nakon sprovedene imunizacije i traje od 6 do 12 meseci.

Zbog ove činjenice, kao i zbog stalne promene cirkulišućih sojeva virusa gripa, neophodna je vakcinacija protiv ove infekcije svake godine, a najbolje je da se obavi sa početkom dolaska hladnije sezone.

Efikasnost vakcine je različita u zavisnosti od uzrasta obolelih (sa starošću opada), ali je dokazano da se u slučaju obolevanja razvija blaža klinička slika, kao i da se smanjuje mogućnost za dobijanje neke od komplikacija.

Izvor: Gradski zavod za javno zdravlje Beograd

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.