Foto: Z. S. M. Kuća, koja uskoro puni čitav vek, u Ulici Laze Marinkovića u kragujevačkom naselju Stara radnička kolonija „čuva” puno uspomena. U njoj su živeli njena prababa Jelena, deda i baba, otac i majka… U njoj se 1966. godine rodila i Marija B. Leković (devojačko Sretenović), po obrazovanju diplomirana ekonomistkinja zaposlena u Minstarstvu finansija, Poreskoj upravi u Kragujevcu, koja je stoleće porodičnog nasleđa i memorabilia oplemenila svojim radovima.
Marija B. Leković decenijama se bavi slikarstvom, naravno, amaterski ne zaboravlja da naglasi. Iz hobija vizuelna, primenjena umetnica prvenstveno je poznata po svojim radovima na svili. Ali, ono što već na prvi pogled kada stupite u njen dom privuče vašu pažnju je dekorativni umetnički detalji, pre svega umetnički ukrašena uskršnja jaja raznih veličina sa brojnim verskim motivima oslikanim na njima.
– Uskršnja jaja sam radila, oslikavala posebno u onim periodima kada čovek sebi ne može da objasni stvarnost koja nas okružuje, a mir pronalazila u takvoj vrsti sakralne umetnosti. I u tome nalazila smirenje, iskrena je naša sagovornica, dodajući da: „Kada njih slikam, ovo naše ovozemaljsko vreme jednostavno staje i ti ulaziš u neku potpuno drugu dimenziju koja, jednostavno se ne meri ovim običnim satovima. Ili, poetskije – satima”.
I, tako već više od 20 godina slika te teme i motive. Hrišćanskim motivima oslikava jaja koja u svojoj umetničkoj radionici za proizvodnju keramike radi njen komšija iz Stare kolonije Neša Janković. A radi ih različitih veličina: mala (klasična poput pravih kokošijih), srednja (od 12 do 15 centimetara) do impresivno velikih od 21 centimetar visine.
– Veličinu biram u zavisnosti od inspiracije i motiva koji sam želela da prikažem i oslikam, pojašnjava ona.
Svojevremeno Marija B. Leković je pohađala radionicu, kurs na kragujevačkoj Bogosloviji „Sveti Jovan Zlatousti” gde je izučavala klasičnu – jajčanu tehniku.
– Međutim meni se ona nije pokazala adekvatna za rad na keramici tako da ja dekorativna jaja oslikavam akrilnom tehnikom kojim radim ne samo na keramici već i na platnu, ističe naša sagovornica.
Samo u njenoj dnevnoj sobi čitava galerija ukrasnih jaja sa brojnim motivima: Bogorodica sa bogomladencom Hristom, arhanđeli Mihailo i Gavrilo, apostoli Petar i Pavle, Sveti Nikola, Sveta Petka, Sveti Georgij koji ubija aždahu (zaštitnik grada Kragujevca), Saborni hram kragujevački uspenja Presvete Bogorodice, crkva – mauzolej kraljevske porodice Karađorđević na Oplencu (duhovni i umetnički omaž šumadijskom patriotizmu)…
Svoje radove sa ovom tematikom izlagala je i na kolektivnim izložbama u galerijama i bibliotekama, poput Malog likovnog salona Narodnog muzeja Šumadije (2011. godine) i kragujevačkoj Narodnoj biblioteci „Vuk Karadžić” (2012.), u organizaciji Kulturno-istorijskog centra „Srpska kruna” iz Kragujevca, udruženja građana koje se bavi očuvanjem nacionalne kulture.
No, akril na keramici i dekorativni predmeti poput umetničkih jaja nije jedino čime se bavi i oslikava na teme iz hrišćanstva i pravoslavlja. Radi i ikone. Dok razgovaramo na nas „motri” sa zida Sveti Arhangel Mihajlo, njen rad. Naravno, kao što je i red, naslikala je i ikonu Svetog Luke zaštitnika likovnih umetnika i slikara.
Zimus je, takođe na drvenoj podlozi u okruglom formatu uradila prikaze arhangela kako se kaže u našem narodu Savatajla (Sveti Selafil ili Sveti Salatil) i Varhila koji, kraj dovratka ulaznih vrata, takođe „čuvaju” njen dom u Laze Marinkovića.
– Savatail je onaj koji je razgovarao sa Bogom (njegovo ime na hebrejskom doslovce znači – „Pitao sam Boga”), tako da naše molitve on prenosi, „prevodi” njemu. A, Varahil je možda manje poznat a on je u judaizmu i hirišćanskoj tradiciji – „nosač” blagoslova. I ruže koje se uvek nalaze na njegovom prikazu na grudima ili rasute po ogrtaču su u stvari blagoslovi kojima nas on obasipa, pojašnjava nam naša sagovornica i ljubazna domaćica u prijatnom ambijentu njene kuće-galerije.
I, ne zaboravlja da podseti, da svaki od tih arhanđela ima svoj dan u sedmici: Savatailov je petak, Varahilove je nedelja, kao i kod onih na ukrasnim jajima u njenoj vitrini – Mihajlo – ponedeljak, Gavrilo – utorak… Svaki od njih ima svoje „mesto” u nedelji, baš kao što ima mesto i u domu Marije B. Leković.
Ne oskudeva u inspiraciji, kao ni materijalima za svoje radove. Nedavno je, obilazeći manastir Đurđeve Stupove koji se obnavljao, onako, kraj puta, pronašla interesantan kamen. Ili, on nju?
– Stajao je pored mašine za obradu kamena tokom radova na manastiru. Pokupila sam ga i oslikala likom Svetog Đorđa. Građevinski element promenio je „sudbinu” i namenu i postao je prikaz zaštitnika manastira iznad Novog Pazara jedne od najvećih i najstarijih srpskih svetinja, pokazuje nam ona svoj rad iznoseći ga sa posebnog mesta gde je „izložen” na trpezarijski sto radi fotografisanja za Danas.
Na njemu je krasnopisom ispisala stihove: „Istina je sam Hristos. Sluga sam hrista Boga mog. Poznajte istinu i istina će vas sloboditi” (iz Jevanđelja po Jovanu 8:32).
Radi stalno ali ističe skromno – sporo. Ne voli da „štancuje”.
Svoja dekorativna, ukrasna jaja sa verskim motivima tokom ovih godina je prodavala (bilo je interesovanja) ali vrlo često i poklanjala. Tako da se njeni radovi sem u Kragujevcu nalaze i u domovima širom Srbije, Crne Gore, Republike Srpske…
Jedno od njih, baš on sa motivom kragujevačke Saborne crkve, od nje je otkupila prijateljica, vernica i poklonila mitropolitu šumadijskom gospodinu Jovanu. I, koliko Marija zna nalazi se u kolekciji vaskršnjih jaja šumadijskih episkopa u Vladičanskom dvoru o kojoj je Danas pisao pre dve godine.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
