Paleontolozi otkrili novu vrstu dinosaurusa - Em-gigasa 1Foto: Pixabay/Ilustracija

Paleontolozi su u Argentini otkrili novu vrstu dinosaurusa sa neobično kratkim prednjim udovima kao kod tiranosaurusa reksa.

Kako piše CNN, fosil nove vrste dinosaurusa, koja će dobiti ime merakses gigas, pronađen je u današnjoj severnoj Patagoniji u Argentini, dužine je 11 metara, a težine više od četiri tone. Ovi i drugi detalji navedeni su u naučnoj studiji objavljenoj u žurnalu Current Biology u četvrtak 7. jula.

U vreme kada je ovaj dinosaurus živeo, oblast gde je pronađen je bila topla i vlažna sa puno vodotokova i vegetacije uključujući i veliko drveće, izjavio je za CNN Huan Kanale, vođa istraživačkog projekta koji izučava ovaj fosil u paleontološkom Muzeju Ernesto Bahman u Neukenu u Argentini.

Prema navodima njihove studije, ovaj mesojed pripada grupi dinosaurusa poznatoj kao karharodontosauridi, koja je živela u periodu krede, koji je trajao između 145 i 66 miliona godina pre naše ere.

Veliki broj fosila karharodontosaurida je nađen u zadnjih 30 godina, ali malo toga je bilo poznato o njihovim lobanjama, prednjim udovima i nogama. To se promenilo kada je otkriven praktično kompletan fosil meraksesa gigasa.

Kanale kaže da po prvi put znaju puno detalja o određenim delovima anatomije ovih džinovskih dinosaurusa mesojeda.

Istraživači su otkrili skoro kompletan prednji ud što im je omogućilo da zaključe da je ovaj dinosaurus imao majušne prednje udove s obzirom koliki je bio, a što je fizička odlika koju deli sa ti-reksom, što je dugo zbunjivalo paleontologe.

Kanale dodaje da su takođe pronašli i skoro celu lobanju i stopalo, što im je omogućilo da dobiju nova saznanja o tome kako je ova grupa dinosaurusa evoluirala. Naime, postojao je evolutivni trend, kako on objašnjava, da telo bude sve veće kao i lobanja, a da prednji udovi budu manji u odnosu na telo.

Biološka trka u naoružanju

Kako studja dalje navodi, ovaj fosil je nađen u Huinkul geološkoj formaciji gde su takođe nađeni fosaili jedne od najvećih poznatih kopnenih životinja svih vremena, argentinosaurusa huinkulensisa, a koji potiču iz istog perioda kao i fosil em-gigasa.

Ova oblast poznata je kao nekadašnji dom i drugih dinosaurusa mesojeda, ali manjih od em-gigasa, kao i drugih dugovratih biljojeda.

Kanale kaže da je generalno vrlo teško utvrditi šta su ovi dinosaurusi jeli, ali fosili zuba koji su nađeni na lokacijama gde su iskopani fosili dinosaurusa biljojeda poklapaju se sa zubima dinosaurusa mesojeda.

Kanale tvrdi da to znači da se može reći da je em-gigas lovio barem delimično dugovrate biljojede poput argentinosaurusa huinkulensisa.

„Nije slučajnost što su džinovski dinosaurusi biljojedi i džinovski dinosaurusi mesojedi živeli u istim sredinama,“ kaže Kanale, i objašnjava da su tela biljojeda evoluirala da budu sve veća kao vid odbrane, dok su tela mesojeda takođe evoluirala da budu sve veća da bi mogli da love biljojede.

„To je bila neka vrsta trke u naoružanju,“ dodaje on.

Nije u srodstvu sa ti-reksom

Tim istraživača dalje navodi da je em-gigas evoluirao nezavisno od ti-reksa, a izumro je skoro 20 miliona godina pre nego što je ti-reks hodao zemljom.

Kanale kaže da iako su ova dva dinosaurusa imali velike glave, a male prednje udove, njihova struktura kostiju je veoma različita i da nema direktne veze izmeđnju njih.

Preci em-gigasa su imali duže prednje udove, a manje glave, pa su im prednji udovi bili važni za lov, kaže Kanale. Međutim, to se vremenom promenilo.

Prethodno istraživanje utvrdilo je da su vrste dinosaurusa poput em-gigasa i ti-reksa imale sve manje prednje udove dok im je glava postajala sve veća.

To pokazuje da oni više nisu koristili prednje udove za lov već su koristili svoju glavu odnosno čeljusti da uhvate i ubiju svoj plen, kaže Kanale.

Dodaje da fosil pokazuje da iako su prednji udovi ovih dinosaurusa bili kratki, bili su i mišićavi, a grudni mišići su takođe bili veoma razvijeni.

„To se ne dešava kada ekstremitet nema nikakvu funkciju,“ kaže on i dodaje da su ovi dinosaurusi možda koristili prednje udove da se podignu sa zemlje ili da drže ženku tokom parenja. Istraživači međutim nisu mogli da utvrde da li je ovo fosil mužijaka ili ženke.

Tim je takoše otkrio da je em-gigas imao ukrase na lobanji poput kresti, brazda, izbočina i malih rogova, koji su verovatno služili da budu privlačni radi parenja.

Kanale kaže da ima još toga da se istraži oko fosila em-gigasa, kao i da jedan njegov kolega piše naučnu tezu u muzeiju o prednjim i zadnjim udovima ovog dinosaurusa.

Takođe, ima još puno fosila koji treba da budu otkopani u istoj oblasti kao i još otisaka stopala dinosaurusa koje treba analizirati, što znači da ima još puno posla za istraživače, zaključuje on.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.