Ovog puta ću zanemariti demonstracije koje se dešavaju svake subote na bulevaru Šanzelize i sporadične nesreće izazvane ljudskim faktorom. Kada ste duboko u poslovnom sistemu Francuske, osećate u sebi rasterećenost i polet, imate volju da prenesete znanje mladim ljudima koji su oko vas. Moja predavanja na Fakultetu za biznis KEDGE su umnogome bila okrenuta ka razvoju sektora kulture i kreativnih industrija u Evropi, što je moja uža specijalnost. Saznanje da su studenti imali više slobode za interakciju i komunikaciju nego njihov profesor tj. ja, pobuđuje setu.

Pozitivan osećaj koji vas obuzme kada stanete ispred normalnih mladih ljudi koji nemaju traume od promene društvenih sistema kao mi, potpuno su otvorenog i demokratskog načina razmišljanja, dovodi do pitanja sa koliko mi posledica živimo naše živote izazvane ne našom krivicom. Borba za normalnost nam je više nego potrebna. Burleska, Ajfelov toranj ili Luvr muzej iz ovog ugla izgledaju potpuno drugačije od jednostavne turističke slike Pariza.

Ne mogu da se oduprem utisku da dramsko-scenska vrsta burleska koju odlikuje gruba komika, u kojoj se na poseban način raskrinkavaju društvene ili individualne mane i nedostaci ima značajnu ulogu u životu Parižana. Čuveni kabare „Madamme Arthur“ gde možete gledati francusko kulturno nasleđe „burleske“ u transformaciji je vrlo „Parisien“ kako kažu poznavaoci noćnog života. Jasno se vidi da se Parižani trude da svoje kulturno nasleđe predstave u savremenom konceptu i to rade veoma uspešno, ne insistirajući na pukom tradicionalizmu već traženju novog i sadašnjeg u formi burleske. Ono što privlači jeste iskrena želja za uživanjem u umetničkom izrazu uz bocu dobrog šampanjca.

Muzej Luvr ne možete da zaobiđete, pa dobro muzej od nacionalnog značaja za Pariz i samu Francusku, takve muzeje imamo u Madridu, Londonu i u drugim velikim gradovima širom sveta. Ovde se pojavljuje jedno, ali Luvr ima nešto magično. To magično nije ni veličina, ni postavka, ni broj posetilaca, niti su različite izložbe unutar muzeja. Mona Liza je magična slika koja svojom energijom privlači, kada kročite u muzej čujete topao poziv „ja sam tu, krenite ka meni“. Masa posetilaca kao omamljena ide prvo da vidi nju „Đokondu“, veliku damu, a ona, posebnog držanja kao da vam govori „Tu sam, posmatram vas, vi ste svi došli da vidite mene, ja dominiram“. Definitivno slika žene koja zrači energijom, i ako je slika, slika koja ima posebnu moć i baca nas sve na kolena.

Povezani tekstovi