Foto: Z. S. M.Kad se uđe sa debelog jutarnjeg minusa i hladnoće u prvi mah vrelina baš prija. Ali, nemu je tako još od ponoći. Često i pre. Ne odustaje. Jok, bre. Pekar Mali Neša „konkretno” doručkom podržava studente kragujevačkog Univerziteta u blokadi. Sad, dobro, podržavaju mnogi, svako na svoj način ali ne baš toliko njih u znoju lica svog (ne figurativno).
Mali Neša pakuje i ređa pecivo u kutije (koje sklapa sam, na licu mesta, mora i to), sortira burek – sa sirom i mesom, slaže jogurte… Zna se, pecivo mora da bude vruće, burek vreo, jogurt hladan. Tako je red.
– Za decu sve samo najbolje. Ne ide tu brate, đevrek i perek, već konkretno i ono što oni vole: rol viršle, rolnice sa šunkom, kačkavaljem i pavlakom, burek… i još ponešto. A, sve to ne ide bez jogurta, nabraja Neša dok po jutru „izbacuje” i u kutije ubacuje po 100 doručaka.
A, ni studenti nisu nezahvalni ili „zaboravni”. Daleko od toga. Pekara „iskićena” brojnim zahvalnicama na raznobojnim papirićima: „Hvala na vašoj donaciji! Dok god ima mraka ima i svanuća” – studenti FMN-a, pa „Mnogo nam znači vaša podrška” ili „Mi smo prva grudva, vi treba da budete lavina!”… Dok čitamo (i fotkamo) Neša ne dangubi. Doručak neće sam da se spremi, upakuje i raznese.
I ovog vikenda kao i svih ostalih jutara na „meniju” ima pet fakulteta. Treba to postići.
– Najkasnije krećem oko 9 sati da bi sva deca na svim fakultetima na dežurstvima u blokadi dobila doručak na vreme. Kako bi stigli da jedu pre standardnih aktivnosti, izlazaka na ulicu i ostalih akcija, pojašnjava Mali Neša. U tišini pratimo u stopu.
Tura razvoza (izigravam „Glovo”, duhovit je on) kreće se uvek istim đirom. Prvi je FIN (Fakultet inženjerskih nauka). Sve sortiran, spakovano u raspoređeno u kolima. Mali Neša zvoni samo jednom (da izvine filmski brat Džeki) a glave i ruke dežurnih studenata samo se pomaljaju i prihvataju doručak. Otpor i borba umeju da izgladne, pogotovo mlade ljude. Zna to Neša dobro. Zato je tako agilan i brz. Rutinski delka fruštuke kroz čaršiju.
Ponekad u dostavi ima i (is)pomoć. Ovog vikenda je to Boda (Koji Boda? Šta te briga koji Boda, k’o da je to sad bitno?!) koji ima veći auto od Nešinog „jugića” pa je i pakovanje provijanta u njega lakše. Komotno, ne dodiruju se vrelina bureka i hladnoća jogurta. Inače, kada sam razvozi doručke studentima pakovanje u njegovu „zelenu mambu” nije ništa manja veština od burekdžijsko-pekarske. Čista ekvilibristika. Reporter Danasa na licu mesta biva promovisan i unapređen u prvog dodavača jogurta. Nema kod Malog Neše praznog hoda a još manje praznih ruku.
Onda, uz stepenice do obližnjeg PMF-a, odmah tu malo niže, isto kod Velikog parka. Zvono. Kako ste deco? Dobro, hvala. Prijatno. I odmah dalje. Studenti uzvraćaju iz svoje logistike eurokremovima „Studentski blok” i zahvalnicama u obliku srca. Pak, od ovog vikenda se „usrcena” poruka donekle razlikuje. Uz standarno „Hvala Vam što ste uz nas!” tu je i poziv „Vidimo se na protestu 15. februara!” pozivaju studenti na skup „Sretnimo se na Sretenje”. Naravski, podrazumeva se.
Put dalje vodi do FMN (Fakluteta medicnskih nauka) gde nas dočekuje transparent „Uz beli mantil ne ide crna duša”. Pošteno, ne ide. Ali ide vruć burek uz jogurt. Treća tačka dostave čekirana.
Nastavljamo preko Bubnja ka Pravnom i Rektoratu u koji su još prvog dana blokade „uselili” studenti FILUM-a. Red je da i oni doručkuju. Neša zna da od ta dva paketa doručak dobiju i dežurni na Ekonomskom, odmah tu do njih ali ne zna detalje raspodele. Ni ne gubi vreme na „sitna crevca”.
– Ljudi koji podržavaju studente dali su mi kontakte sa decom, ko je od njih zadužen za svaki fakultet. Ja ih i ne pozajem, nikada ih nisam ni video… Možda i jesam na nekom protestu, ko zna? Samo imam u telefonu ime i broj i javljam da klopa stiže, kratak je medijski najpoznatiji kragujevački pekar.
Inače, zbog tog nastupa na N1 da „neće da radi dok nam tuku decu” posetila ga je i inspekcija.
– Oni su bili baš korektni, ja sam bio čist, lapidarno sumira tu prošlomesečnu epizodu.
Za ovo jutro posao je završen.
– Nije lako. Pogotovo i kada sve sam moram i da razvezem i podelim. Ovde parking, onde stepenice, uđi u kola, izađi, iznesi, ponesi, popni se, siđi… iskren je on (sustiže ga kilometraža, gaža, kilaža a ni cigare neće da pomognu…) ali ne žali se. Uvek je tu za decu i na svakom protestu podrške bil kada se izlazi na ulice, blokiraju raskrsnice, kuva pasulj ili gulaš za njihovu podršku.
Ima i moralnu obavezu da im svakodnevno pomaže i zbog sina, studenta FIN-a koji je trenutno u Majamiju.
– Protest traje već dugo. Režim pokušava na sve načine da ih prelomi, zaplaši, pokleba… E, zato smo mi tu. Da to ne dozvolimo i budemo spona koja će klincima omogućiti da pobede. Jer zahtevi će biti ispunjeni onda kada deca budu rekla da su ispunjeni, zaključuje on.
Ova vikend tura je završena. Slede novi doručci do pobede. I onaj najvažniji – sretenjski. Mali Neša veliki dan čeka spreman. Pobeda se nekako uvek na kraju izvojuje al ne ide na gladan stomak.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
