Foto:Freeimages/ Sanja Gjenero

Istraživanje je rađeno na uzorku od 500 mladih u dobu od 15 do 30 godina u 60 opština u Bosni i Hercegovini, istaknuto je na Konferenciji „Mladi protiv nasilnog ekstremizma“, koja je održana u Sarajevu.

Menadžer u Promi Centru za omladinski razvoj iz Brčkog Jasmin Jašarević ističeda je više od 90 odsto mladih navelo da su govor mržnje i netrpeljivost najviše izraženi na društvenim mrežama i internetu.

„Govor mržnje na interentu je jedan od koraka ka radikalizaciji. Društvene mreže se takođe koriste i za vrbovanje mladih u radiklane i ekstremisitčke grupe. Pri tome ne mislim da su to samo grupe povezane s religijskim ubeđenjima, nego to su i navijačke, političke i nacističke grupe, koje šire govor mrženje“, istakao je Jašarević.

Jašarević dodaje kako je mladima potrebno ponuditi alternativu i u to treba da se uključe svi, od civilnog društva do institucija vlasti.

„Mladi žele da se okušaju u novim stvarima i vrlo često imaju i radikalne ideje. Moramo mladima kroz strateške pristupe ponuditi da se deradikalizuju da ne odu u tu neku „mračnu stranu“, nego da se druže, putuju i da se kreativno izražavaju kroz kulturu i sport“, naglasio je Jašarević.

Dion van den Berg, viši politički savetnik holandske mirovine organizacije PAX, smatra da ekstremizam nije problem samo BiH, nego cele Europe. Najbolji način borbe protiv nasilnog ekstremizam je jačati demokratiju i ljudska prava u zemlji.

„To je dugoročno rešenje, ali postoji jedna preferenca fokusirana na kratkoročno rešenje. Ako se budemo fokusirali na stabilnost, a ne i na prava državljana to će omogućiti ekstremizam da i dalje cveta. To je jedan izazov koji stoji pred Evropskom unijom, da uvek imaju na umu jednu dugoročnu perspektivu“, naglasio je Van den Berg.

“ Identitet građanstva spaja ljude, dok ih etnički identiteti razdvajaju , kaže Dion van den Berg

Berg također naglašava kako se protiv radikalizma možemo boriti i jačajući građanski identitet, a ne etnički.

„To je veliki izazov za sve zemlje Zapadnog Balkana, jer je primarni identitet u ovim zemljama etnički. To je element na kojem moramo raditi. Identitet građanstva spaja ljude, dok ih etnički identiteti razdvajaju“, istako je Berg.

Dejan Rađen, menadžer za omladinski rad u Proni Centru za omladinski razvoj iz Brčkog naglašava kako su mladi najrizičnija grupa u pogledu odlaska na strana ratišta i priključenju radikalnim grupama.

„Mladi su nezaposleni i nalaze se na margini društva. Mi želimo prevenirati ovu pojavu kako do toga ne bi dolazilo. Mladima treba ponuditi neku alternativu kako bi se ostvarili“, istakao je Rađen.

Bosna i Hercegovina je zemlja koja je prije više od 20 godina izašla iz rata, ali u njoj su još uvijek na snazi snažne etničke tenizije koje se ogledaju u mnogim područjima. Ona je plodno tlo za regruitanje mladih od strane radikalnih pokreta, jedan je od zaključaka konferencije.